BEOGRAD - Došao red i na njih.
Božidar Đelić, Miroljub Labus i Nemanja Kolesar saslušani su pre nekoliko dana u policiji u vezi sa spornom privatizacijom „Sartida“, saznaje Kurir. Na pitanja o njihovoj ulozi u prodaji smederevske železare američkom „Ju-Es stilu“ za 21,3 miliona dolara, koju je EU stavila na spisak 24 sporne privatizacije, ova trojica bivših visokih državnih funkcionera morala su da odgovaraju operativcima radne grupe Uprave kriminalističke policije. Pre njih o istom slučaju saslušavan je i Aleksandar Vlahović, nekadašnji ministar privrede i privatizacije.- Privatizaciju „Sartida“ radili smo po zakonu i tu nije bilo ništa sporno. Sve smo radili u najboljem interesu države - rekao je navodno Božidar Đelić, a njegove reči prenosi nam izvor iz istrage.Kako saznajemo, i Miroljub Labus i Nemanja Kolesar, koji je u vreme prodaje „Sartida“ bio šef kabineta Zorana Đinđića, negirali su da su hteli da oštete državu, tvrdeći da su radili najbolje što se moglo u tom trenutku. Istim povodom u januaru će biti saslušan i Danko Đunić, prvi čovek „Dilojta“, saznaje Kurir.Božidar Đelić, koji je kao ministar finansija prisustvovao sastanku 28. marta 2003. u kasnim satima u Agenciji za sanaciju, likvidaciju i stečaj banaka, na poziv šefa te agencije Miroljuba Labusa, nije imao ništa protiv da se „Sartid proda“, pa je isto veče i pala odluka, pisala je ranije štampa. On juče nije odgovarao na pozive Kurira. Ni Miroljub Labus nije želeo da odgovori da li je saslušavan.- Nemam informaciju koju mogu da vam dam - rekao je kratko Labus.Policija je, kako je Kurir pisao, došla do podataka da je godinu dana pre prodaje čeličane njen prvi čovek dobio ponudu od kompanije „Fest Alpina“ na 420 miliona dolara.
Savet prvi upozoravao!
Prodajom smederevske železare „Sartid“ u postupku stečaja, koju je zajedno sa još šest zavisnih preduzeća otkupila kompanija „Ju-Es stil“, bavio se i Savet za borbu protiv korupcije.- Kupoprodajna cena od 21,3 miliona dolara mnogima se učinila niska, a pogotovo posle saznanja da je kupac oslobođen svih dugova, koji su se u to vreme procenjivali na 1,7 milijardi dolara. Radilo se o krupnoj korupciji u koju su bili umešani najviši predstavnici države, koji su uz podršku sudova omogućili stranoj kompaniji da ostvari veliku protivpravnu dobit - piše u izveštaju Saveta o privatizaciji „Sartida“.
