BEOGRAD - U okviru procedure za prijem oficira u versku službu, sa ciljem sticanja bogoslužbene prakse, u novosadskoj Uspenskoj crkvi i manastiru Kovilj rukopoložena su prva dva kandidata za vojne sveštenike.Uz sasluženje sveštenstva i monaštva, danas je u manastiru Kovilj liturgiju služio episkop jegarski Porfirije, koji je Selimira Vagića, budućeg vojnog sveštenika, rukopoložio u čin đakona.
Tokom jučerašnje liturgije u novosadskoj Uspenskoj crkvi, uz sasluženje arhimandrita Jovana (Radosavljevića), đakon Đorđe Stojisavljević, kandidat za vojnog sveštenika, rukopoložen je u prezviterski čin.
Oni su do uspešno prošli fizičke, psihološke, zdravstvene i bezbednosne provere i očekuje ih jednomesečna obuka za oficire verske službe na Vojnoj akademiji i nakon toga prijem u profesionalnu vojnu službu.U kasarnama Vojske Srbije već su odabrane prostorije koje će biti preuređene u bogoslužbene prostore da bi sveštenici i verski službenici, odmah po prijemu, mogli početi službu.
Sa prijemom kandidata nastaviće se i tokom godine, kaže načelnik Odseka za veru u Upravi za ljudske resurse Generalštaba, ipukovnik Stevica Karapandzin, koji je prisustvovao rukopoloženjima.
U ovoj fazi uvođenja verske službe, Vojsci Srbije potrebno je 13 sveštenika pravoslavne crkve i po jedan imam i kapelan, podsetila je Vojska Srbije u saopštenju objavljenom na svojoj internet strnici.
Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane u prvoj polovini godine dobiće, u skladu sa srpskom tradicijom i iskustvima savremenih oružanih snaga, posle sedam decenija i prvu grupu vojnih sveštenika koji će brinuti o duhovnim potrebama vojnika.
"Vojni sveštenici će u prvoj polovini 2013. nakon završene obuke za oficire početi sa radom u vršenju bogoslužbenih i drugih verskih delatnosti u jedinicama i ustanovama Vojske Srbije i Ministarstva odbrane", rekao je nedavno Tanjugu portparol Ministarstva odbrane Jovan Krivokapić.
On je naveo i da među težišne zadatke Vojske Srbije u 2013. spada i uvođenje verske službe "radi jačanja duhovnih i moralnih vrednosti njenih pripadnika u cilju negovanja vojničkih vrlina i patriotizma kao i oblikovanja građanske odgovornosti".
Prema njegovim rečima, jedan od osnovnih ciljeva uvođenja verske službe u Vojsku Srbije jeste i omogućavanje ustavnog prava svim pripadnicima oružanih snaga na ostvarivanju verskih sloboda."U prethodnim godinama urađeno je mnogo toga na uvođenju verske službe - uspostavljen je osnovni zakonski okvir, vlada je donela uredbu o tome, a u 2012. godini raspisali smo konkurs za prijem prve grupe vojnih sveštenika i to na 15 formacijskih mesta", podsetio je on.
Krivokapić je izrazio zadovoljstvo odzivom kandidata na konkursu dodavši i da su "do sada sprovedene sve neophodne provere" tako da se "očekuje da će prva grupa vojnih sveštenika početi sa radom u prvoj polovini 2013.godine".
Ideja o uvodenju verske službe u vojsci datira iz 2000. na osnovu iskustava stranih armija i srpske tradicije, što je podrazumevalo i prisustvo sveštenika u kasarnama i obezbedivanje posebnog prostora za upražnjavanje verskih potreba vojnika svih nacionalnosti.Usvajanjem Zakona o Vojsci Srbije decembra 2007. stvoreni su uslovi da se i u srpskim oružanim snagama organizuju verske službe, a tu nameru podržale su sve tradicionalne crkve i verske zajednice.Vlada Srbije je 24. marta 2011.godine usvojila Uredbu o vršenju verske službe u oružnim snagama a potom je Ministarstvo odbrane potpisalo sporazume sa predstavnicima sedam tradicionalnih crkava i verskih zajednica.Kako je najavljeno, vojni sveštenici će imati odgovarajuće činove ali neće nosti oružje, a mogu biti vojni sveštenik, vojni kapelan, vojni imam ili vojni rabin.
Oni će imati duhovnu nadležnost isključivo nad jedinicom kojoj pripadaju, biće savetnici komandanata jedinica i direktno potčinjeni njima, dok će u kanonskom pogledu odgovarati svojoj crkvi.
Vojni sveštenici će, kako je planirano, imati svoje oznake na reveru koji ce biti znak verske službe, a primera radi, oficiri pripadnici verske slučbe SPC imaće krst sa trolistom, a katolici latinski krst.Pripadnici verske služzbe, odnosno vojni sveštenici neće nositi oružje, a strogo će se čuvati i tajnost ispovesti pripadnika sistema odbrane.
Vojni sveštenici u srpskoj vojsci imaju dugu tradiciju, do 1918. u vojsci Kraljevine Srbije u sastavu štaba komande postojao je vojni prota, a vojni sveštenici su bili rasporedeni u štabovima divizijskih komandi i u štabovima aktivnih pukova.
Posle Prvog svetskog rata u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, pri Ministarstvu vojnom i mornarici postojalo je telo koje je rukovodilo sveštenickom strukom, a u njemu su bili po jedan vojni sveštenik prve klase za pravoslavnu, rimokatolicku i muslimansku veroispovest.
Vrhovni vojni sveštenik (referent) za pravoslavnu veru potpadao je pod crkvenu jurisdikciju srpskog patrijarha, za vojnike bogosluženja su održavana u kapelama i crkvama u krugu vojnih objekata, a tamo gde ih nije bilo, u lokalnim verskim objektima.
