BEOGRAD - Ove godine sedam do osam hiljada ljudi u Srbiji izgubiće radno mesto, dok će se broj zaposlenih stabilizovati na oko 1,7 miliona.Kako procenjuje ekonomski analitičar, Miroslav Zdravković tokom minule godine u Srbiji broj zaposlenih smanjen za 15.750, što je daleko bolje u odnosu na 2009. godinu, kada je bez radnog mesta ostalo 133. 000 ljudi.U 2010. bez posla je ostalo 82.000 ljudi, dok je tokom 2011. takvih bilo 35.000 lica, kazao je Zdravković, uz napomenu da u Srbiji prošle godine broj zaposlenih smanjivan za 50 svakog dana. Prema uporednim podacima o broju ljudi koji su ostali bez posla, Srbija je sada u nešto boljem položaju u odnosu na Hrvatsku i Sloveniju, a lošije u poredjenju sa BiH i Crnom Gorom u kojoj se zaposlenost povećava. Zdravković smatra da subvencije države za zapošljavanje radnika nisu dobre, jer takvi podsticaji nose visok rizik od korupcije. "Zaista ne mogu da kažem da li je bolje i dalje pomagati na taj način, ili je možda bolje usmeriti bilo kakve subvencije države na poljoprivredu i preradjivačku industriju, i to u oblasti u kojoj Srbija ima najdepresivnije pokazatelje kretanja broja zaposlenih", naveo je Zdravković. To je, prema njegovim rečima, posebno značajno za krajeve koji su udaljeni od Koridora 10, gde nema intersovanja stranaca da ulažu, niti je izražena inicijativa gradjana da se sami zaposle. Zdravković je naveo da je potpuno besmisleno da država subvencioniše radna mesta u šoping molovima i trgovinskim centrima, jer se time bez posla direktno ostavlja 10 puta više ljudi u malim porodičnim radnjama. Ekomomista Goran Nikolić smatra da se problem "predstavlja gorim nego što jeste, jer u broj zaposlenih nisu računati vojska i policija". Prema njegovim rečima, od septembra 2008, kada je počela kriza, do danas, broj zaposlenih pao je za 265.000, pri čemu je broj radnika u preduzećima koja imaju status pravnog lica opao samo za 90 000. Ostatak je kod privatnih preduzetnika, a zaposleni kod njih mogu da budu deca ili ljudi, koji su opet u radnom odnosu ali "na crno". Kod malih firmi je najteže utvrditi istinu, tvrdi Nikolić. On je dodao da je od početka krize pao broj radnika u preradjivačkoj industriji za 68.000, a u gradjevinarstvu za 15.000, što je objasnio porastom produktivnosti posle privatizacije, pa je broj zaposlenih prepolovljen. Problem je veliki, ali važno je da je trend zaustavljen, istakao je Nikolić, koji smatra da država treba da postiče pre svega preradjivačku industriju, poljoprivredu, informatiku i energetiku, jer to gura privredni rast, a ne finansije i nekretnine. Zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku, Miladin Kovačević, naveo je da je trend pada zaposlenosti posledica nereformisanog javnog sektora još od 90-ih godina poršlog veka, sankcija i rata. Prema njegovim rečima, postoji inercija u nereformisanom javnom sektoru, pa nema mogućnosti za masovniji dolazak investitora, što bi jedino moglo da zaustavi nepovoljan trend. "Aktivne državne mere zapošljavanja su dobre, ali ne mogu da reše problem", ocenio je Kovačević, ocenjujući da je problem mera kojima sada vlada stimuliše otvaranje novih radnih mesta, što se one sprovode u vreme rešavanja problema visokog deficita platnog bilansa i što imamo dužničku ekonomiju.
