BEOGRAD - Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar izjavio je da za sada nema nikakvog znaka o promeni stava Svete stolice o pitanju priznavanja Kosova. Odgovarajući na pitanje od čega će zavisiti eventualna odluka da Vatikan prizna Kosovo i da li će do toga uopšte doći, Hočevar kaže da Sveta stolica sigurno ne daje nikakve znakove da bi se nešto promenilo.
Povodom zahteva koji je Hašim Tači izneo tokom inauguracije novog pape Franje da Vatikan prizna Kosovo, Hočevar da kaže da ne zna da li je Tači to rekao ili nije, ali da Sveta stolica sigurno ne daje nikakve znakove da bi se nešto promenilo. "To je nešto sasvim sigurno i za nas veoma važno, za čitavu katoličku crkvu", kaže Hočevar u intervjuu za Politiku.
Komentarišući da li je odnos priznatih crkava i verskih zajednica sa državom Srbijom u krizi, on kaže da se zalaže za mehanizam struktualnog dijaloga, što znači da crkva i država moraju imati redovne strukture po kojima sistematski i kontinuirano vode dijalog, naročito kada je reč o velikim vrednosnim pitanjima kao što su, na primer, bioinženjernig ili bioetika.
"Kada je reč o vellikim duhovnim verskim, kulturnim, etičkim pitanjima, treba da smo u stalnom dijalogu. Ne mislim samo na parlament. Na svim velikim mestima gde ljudi čekaju voz ili avion, zašto ne bi mogli pronaći prostor gde bi čovek mogao da se sabere, pročita Sveto pismo ili da sretne nekog sveštenika. Nije reč o nametanju vere. Jednostavno, nema slobode ako nema izbora", smatra Hočevar.
Na pitanje kako ocenjuje odnose između SPC i katoličke crke, on kaže da se svi nalazimo u novoj situaciji posle vremena Jugoslavije kada su svi pravoslavni vernici živeli zajedno, a odnos između katolika i pravoslavaca u brojevima bio mnogo uravnoteženiji. "Sada je vreme refleksije, vreme nove rekapitulacije čitave istorije", ocenjuje Hočevar i dodaje da se na žalost, pojedinci često osvrću samo na jednu dimenziju koja nije integralna i to su ti problemi. "Zato ja ne dramtizujem te poteškoće. Bolje da se ponekad dogode konflikti, ali i spremnost svih nas da ih razrešavamo, nego da se odvija "mir zbog mira".
U Uskršnjoj poslanici beogradskog nadbiskup Stanislav Hočevar kaže da su naši krajevi uključeni u veliku istoriju duhovog oslobađanja čovečanstva, ali budući da smo toga bili premalo svesni i da nismo dovoljno sarađivali s tim velikim darom Neba - nije se rodilo ni dovoljno plodova Duha.
Druga stvar koju je nadbiskup, između ostalog, naveo u poslanici, glasi: "Naše hodočašće u Niš 20. i 21. septembra biće ispovedanje žive vere".
Upitan da objasni da li misli i na katolike i na pravoslavne vernike kada pominje naše neiskorišćene šanse i hodočašće u Niš na centralnu proslavu jubileja Milanskog edikta, Hočevar kaže - "Na sve nas". "Mnoge ljude sam, recimo, po Sloveniji ispitivao o Nišu. Znali su samo o Ćele-kuli. Ne znaju da je tamo rođen car Konstantin. Ko zna da je mladi Sveti Ambrozije bio u Sremskoj Mitrovici, da je tu napredovao da se kao biskup vratio? Ko zna da je Sveti Atanasije, tako važan svetac, hodao tuda? ... Vidite, bio je uvek nekakav prekid. Bilo je previše diskontinuiteta sa istorijom", napominje beogradski nadbiskup.
"Prekid rimskog razdoblja, onda prvog razdoblja dolaska Slovena... Nismo uspeli da napravimo jedan, ja volim da kažem, "organski rast". Mi Sloveni nismo baš voleli Rimljane, pa smo mislili da istorija počinje s nama. Tek u poslednje vreme se govori koliko je rimskih careva ovde rođeno. Imamo izvanredno mnogo arheoloških nalazišta koja nisu dovoljno spremna. Unutar crkava, takođe, svako govori o sebi, umesto da predstavljamo te bogate ličnosti koje bi nas nadahnjivale. S druge strane, da li danas ima dovoljno sinergije među svim hrišćanima? Zašto se toliko obaziremo na poteškoće koje su bile u Prvom i Drugom svetskom ratu, za veme rađanja nacionalnih država? Ne smemo biti slepi za sve ono veliko na našim prostorima", poručio je Hočevar. Na pitanje da li bi na proslavu jubileja Milanskog edikta u Nišu mogao doći umirovjeni papa Benedikt XVI, Hočevar je rekao da to nije moguće. "To ne dolazi u obzir pre svega zbog njegovog zdravlja koje nije baš najbolje do toga da je on izričito rekao da će se posvetiti samo molitvi i refleksiji".
Upitan šta misli o predlogu poglavara Anglikanske crkve, arhiepiskopa Kenterberija Džastina Velbija, da njegova crkva treba da pomogne siromašnoj pravoslavnoj braći, Hočevar kaže da katolička crkva pomaže, ali da se retko objavljuje koliko je "Karitas" učinio za Srbiju u najtežim vremenima i koliko se Sveta stolica zauzima za to. Povodom restitucije crkvene imovine, izrazio je žaljenje što država nije pokazala veću snagu i naveo da je Beogradska nadbiskupija najmanje do sada dobila iako je po broju vernika najsiromašnija.
