BEOGRAD - Volim Srbe, a kako vreme odmiče, samo su mi još draži, ističe Pjer Anri Binel, bivši francuski oficir, osuđen zbog špijunaže za Srbiju.
Osuđen zbog špijunaže u korist naše zemlje, čovek koji je zbog Srbije žrtvovao i svoju profesionalnu karijeru i slobodu. Neposredno pred NATO bombardovanje, kao šef kabineta francuskog predstavnika pri Severnoatlantskoj organizaciji, generalu Jovanu Milanoviću dostavio je moguće ciljeve, zbog čega ga je sud u Parizu osudio na zatvor."Pre 14 godina, dok je NATO bombardovao Srbiju, bio sam zauzet obavezama prema Republici! Ali, pratio sam razvoj situacije i bombardovanje preko TV ekrana u zatvorskoj ćeliji. Video sam sve snimke koji su bili dostupni, uključujući pogođene ciljeve i hrabre branioce na beogradskim mostovima", priča Binel i dodaje da je brzo bio uhvaćen."Prvi susret s generalom Milanovićem sam imao u julu 1998. Tada se ništa nije dogodilo. On je zatim kontaktirao sa mnom početkom oktobra i tada sam mu dostavio informacije. Mislim da su ga pratili. Naš susret je, tako, privukao pažnju. Ali, nisam se uopšte krio. Nisam imao razloga za to. Već 10. oktobra sam pozvan u Pariz, a 17. sam prvi put izveden pred sudiju. Ne mogu da procenjujem efikasnost moje akcije. Ono što je sigurno, jeste da nisam mogao da pustim da se dogodi ono što se pripremalo. To je bilo monstruozno. Morao sam zato da reagujem".Binel, koji je bio i u mirovnoj misiji u Bosni i Hercegovini, kaže da, u početku, nije imao predubeđenja niti je bio za ovu ili onu stranu.
"Vremenom, od decembra 1995. do juna 1996, koliko sam tamo boravio, shvatio sam da su Srbi bili jedini koji su držali reč. Kad bi rekli da će nešto uraditi, to bi i uradili. Osetio sam bliskost s njima. Postao sam, da tako kažem, Srbin po srcu. To je, ako hoćete, i deo francuske tradicije. Mnogi Francuzi su bliski Srbima".Po izlasku iz zatvora, kako kaže, Binela su francuske vlasti ostavile na miru.
"Jesu. Promenila se vlast, promenili su se i prioriteti. Sarkozi je imao druge brige. Za sve njih, priča o Jugoslaviji, Srbiji i Kosovu je odavno završena. Ionako ništa nisu razumeli".Binel je pažnju privukao pismima podrške koje je poslao na godišnjicu bombardovanja.
"Prvo pismo sam napisao na desetu godišnjicu kriminalne agresije. Poslao sam ga, jer tom prilikom nisam mogao da dođem u Beograd. Posle toga, svake godine, šaljem, preko moje prijateljice Mile Bataj Alečković, po nekoliko reči podrške. Radim to, jer ostajem solidaran sa srpskim narodom. Moja ljubav prema Srbima je sve veća. Otkrivam hrabre, vredne, kultivisane ljude. Postoji, u svemu tome, i porodična tradicija. Jedan od mojih predaka se, sa generalom Tranijeom, borio u Prvom svetskom ratu zajedno sa Srbima. U porodici sam uvek vaspitavan u tradiciji simpatija prema soluncima. A postoji i vojna tradicija".
