BEOGRAD - Podaci Vrhovnog kasacionog suda (VKS) pokazuju da čak 70 odsto stanovništva u Srbiji ima "kontakt" sa sudom, konstatovao je vršilac funkcije predsednika VKS Dragomir Milojević i dodao da su osnovni sudovi i dalje najopterećeniji, ocenivši da je građanima otežan pristup pravdi.
Imajući u vidu da je prošle godine ukupno bilo 5.315.547 predmeta u radu u svim sudovima u Srbiji, čak 70 odsto stanovništva u Srbiji ima "kontakt" sa sudom, rekao je Milojević."Sudovi su u Srbiji omiljena tema...oni rešavaju poremećene društvene odnose i zato iz suda niko ne izlazi zadovoljan", naveo je on na početku predstavljanja izveštaja o radu sudova u 2012. godini, koji je u celosti objavljen na sajtu VKS.
Milojević smatra da devet godina, nije "razuman rok" za suđenje, komentarišući "optimalne rokove iz Strategije za reformu pravosuđa (nije precizirao da li misli na postojeću ili novu koja se tek izrađuje), i kao primer naveo dve najduže parnice koje traju 42 i 41 godinu.
Jedna parnica vodi se od 1971. godine u Višem sudu u Beogradu, a druga 1972. pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, naveo je sudija.Prema njegovim rečima, u svim sudovima u Srbiji u toku 2012. primljeno je 1.969.270 predmeta, rešeno je 2.156.958 predmeta, a ostalo je nerešeno 3.158.400 predmeta.
"Iz navedenih podataka se vidi da su sudovi savladali priliv, pa čak i da su rešili veći broj predmeta od broja koji su primili. Međutim, u odnosu na ukupan broj u radu sudovi su rešili 40,58 odsto predmeta", naveo je Milojević.
Ako se, kako je naveo, ukupni rezultati rada svih sudova porede sa 2011. godinom uočava se da su sudovi u 2012. godini primili 11.55 odsto manje predmeta, da su imali 11.33 odsto manje predmeta u radu i da su rešili 18.71 odsto manje predmeta.Na kraju izveštajnog perioda ostalo im je nerešeno 5,48 odsto manje predmeta u odnosu na kraj 2011. godine.
Nabrajajući dalje podatke o radu apelacionih, viših, osnovnih, prekršajnih i specijalizovanih sudova o broju rešenih predmeta u odnosu na broj primljenih i starih predmeta, Milojević je konstatovao da su osnovni sudovi i dalje najopterećeniji i da je građanima otežan pristup pravdi.
On je međutim izrazio nadu da će predstojeće izmene mreže sudova, reintegracija sudija , kriterijumi za vrednovanje rada uticati da stanje u srpskom pravosuđu bude bolje.
