BEOGRAD - Jedna od najčešće ostvarenih pretnji u Srbiji je: “Ja ću tebe na sud!” Zato i ne čudi što Srbija spada u sam vrh evropskih zemalja u kojima građani imaju najviše posla sa pravosuđem. Kako je potvrdio vršilac dužnosti predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević, lane je čak 70 odsto nacije moralo nekim poslom u sudnice."Na osnovu godišnjeg izveštaja vidi se da je u prošloj godini u radu bilo više od 5,3 miliona predmeta", kaže Milojević.Predsednik VKS je, ipak, pogrešio u jednom. Procenat onih koji rešavaju svoje muke u parničnom ili vanparničnom postupku još je veći. Ako se broj predmeta ne oduzme od ukupnog broja stanovnika (7,2 miliona), već samo od punoletnih žitelja (5,8), ispada da samo pola miliona duša nema nikakve veze sa pravosuđem! Naravno, treba uzeti u obzir i da velikih broj ljudi ne vodi nijedan spor, dok ih drugi imaju po nekoliko.Najveći broj predmeta u vezi je direktno sa krizom i nemaštinom. Blizu 2,3 miliona čine postupci protiv onih koji duguju za komunalne usluge. Mada su izvršenja na osnovu verodostojne isprave (kako se zvanično zovu rešenja za naplatu ovih dugova) smanjena, njihov broj je i dalje impozantan. Prema Milojevićevim podacima, najveći ukupan priliv zabeležen je prošle godine u Prvom (102.219) i Drugom osnovnom sudu (23.498) u Beogradu, ali i u osnovnim sudovima u Novom Sadu (10.682), Kragujevcu (9.770) i Kruševcu (9.488)."Kad su u pitanju parnice, najviše ih je u vezi sa dugom, naknadom štete, sticanjem bez osnova i različitim utvrđenjima svojine, ništavosti ugovora i slično", objašnjava Gordana Vuković, portparol Prvog osnovnog suda.U građanskim odeljenjima se rešava 85 do 90 odsto svih predmeta, a samo 10 do 15 odsto otpada na krivicu."Mnogo je međusobnih parnica, ali ima dosta i vanparničnih postupaka. Tu su ostavinske rasprave i rešavanje nasledstva, uređenja međe, korišćenja zajedničke stvari (ako je zgrada sa dvorištem u državnoj svojini), proglašenje isprava nevažećim", objašnjava Dragana Boljević, predsednik Društva sudija Srbije.Nije mali ni broj brakorazvodnih parnica, sporova oko izdržavanja i poveravanja dece, podela imovine između supružnika ili srodnika. Puno je predmeta i iz oblasti osiguranja, ali i radnih sporova. Sve u svemu, u osnovnim sudovima prošle godine je ukupno u radu bilo čak 3,7 miliona predmeta."Kod nas je uobičajeno da se bilo kakav konflikt ili nesporazum rešava u sudnici, ali to ne mora da bude loše. Bolje to nego da ljudi uzimaju pravdu u svoje ruke", kaže psiholog Prvoslav Plavšić.On dodaje da suđenja “oko plota”, koliko god banalno govorila o našem mentalitetu, pokazuju da prihvatamo demokratske institucije društva, kao što je pravosuđe. Problem je, međutim, što su ovdašnji sudovi prespori, pa pravda koja dođe posle 10 ili 20 godina ne doprinosi rešenju problema, već suđenje samo sebi postaje svrha.
Dve najduže parnice u zemlji inače traju 41 i 42 godine!
