BEOGRAD - Kao robovi.Radnik u Norveškoj zaradi za dan i po, a u Hrvatskoj za deset, celu prosečnu platu u Srbiji! To pokazuje statistika o vrednosti radnog sata u Evropskoj uniji i regionu.Podaci Evrostata govore da je trošak po radnom satu za poslodavca najveći u Norveškoj, a najmanji u Bugarskoj, naravno, ne računajući Srbiju. Stručnjaci kažu da se ovi podaci odnose na ukupan trošak poslodavca, ali to pokazuje kakvi su odnosi i kada je reč o vrednosti radnog sata, odnosno onoga što dobije radnik. Poreska opterećenja bruto plata su oko 40 odsto.Sivo tržišteZoran Mihajlović, v. d. sekretara Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže da je bruto plata u februaru bila 60.099 dinara, što je 539 evra (uz kurs evra od 111,5 dinara), i ako se ovo podeli sa 184 radna sata, daje vrednost radnog sata od 2,9 evra za poslodavca, tj. (s neto platom od 389 evra) 2,1 evro za radnika.- Manjak posla radnu snagu čini jeftinom, poslodavci imaju veliki izbor, mogu i da ne plaćaju radnike. Sivo tržište guta 30-35 odsto zaposlenih i s njihovim platama vrednost radnog sata bila bi i niža jer su kod njih još manje plate. Prosek dižu zarade državnog sektora, kao i severa zemlje, dok je na jugu tragedija - objašnjava Mihajlović za Kurir.Na nivou AlbanijeVelika nezaposlenost pogađa i zaposlene jer poslodavac ne mora da ih plaća koliko vrede.Marko Radović iz Unije poslodavaca Srbije navodi da je Srbija po visini zarada na nivou Makedonije i Albanije, dok su ispred nas Crna Gora, Bosna i Hercegovina, a naročito Hrvatska i Slovenija.Pogrešan model rastaRazlozi su pogrešan model rasta zasnovan na potrošnji i uvozu u protekloj deceniji, koji je doprineo rastu određenih sektora privrede - trgovine, finansija, dok je industrija nazadovala. Uz to, privreda je terana da finansira sve skuplju i skuplju državu, što je smanjivalo kapital za investicije.
