BEOGRAD - Najmanje 300.000 ljudi u Srbiji nema zdravstvenu knjižicu, a ni novca da plati lečenje. Na papiru, deklarativno, oni i bez zdravstvene isprave mogu da računaju na hitnu medicinsku pomoć, ali u praksi se često različito tumači šta je zaista "hitno".
Čak i da im doktori ukažu neodložnu medicinsku pomoć, opet ostaju bez lekova. U Savezu samostalnih sindikata Srbije procenjuju da u ovom trenutku markice u zdravstvenim knjižicama ne može da dobije oko 100.000 radnika. Poslodavci ne uplaćuju zdravstveni doprinos. Tako je za zdravstvenu zaštitu uskraćeno bar još 200.000 članova porodica.
"To je nedopustivo. Poslodavci u ovom haosu pokušavaju da dođu do dodatnog kapitala i ne izmiruju doprinose. Ali država bi morala da obezbedi naplatu", kaže Ljubisav Orbović, predsednik Samostalnih sindikata Srbije. "Država ništa ne preduzima, a radnici ispaštaju. Posledica je da u zdravstvenom fondu nema dovoljno novca, pa ni oni koji uredno plaćaju doprinose ne mogu da dobiju uslugu"
Prema podacima Poreske uprave, za zdravstveni doprinos u prvoj polovini ove godine naplaćeno je oko 71 milijardu dinara. To je u odnosu na isti period prošle godine za 6,58 odsto novca više. Ali se dug prema zdravstvu uvećava: 31. marta bio je 60,05 milijardi, a sada je 88,6 milijardi! "Od te sume 54,2 milijarde duguju preduzeća, a 38 je nenaplativo zbog stečaja, likvidacije, restrukturiranja", kaže Sanja Mirosavljević, portparol Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.
"Od preostalih 16 milijardi, 6,5 „otpada“ na javna preduzeća. Ta suma je dovoljna da pokrije godišnje troškove naknada za bolovanja duža od 30 dana". Država stalno uvećava problem. Dozvolila je finansijsku nedisciplinu, a i sama je veliki dužnik.
Za 1,25 miliona najugroženijih građana, za koje bi doprinos trebalo da se uplaćuje iz budžeta, godinama se izdvaja oko četiri-pet milijardi, a trebalo bi - 12. Tako država za zdravstvenu zaštitu najugroženijih izdvoji oko 500 dinara po čoveku godišnje, a minimalni doprinos mesečno je 2.610 dinara. "To je poruka za poslodavce da i oni izbegavaju da plaćaju doprinos", smatra Orbović. "Svih ovih godina otkad pokušavamo da rešimo problem radnika, ponavlja se isto: oni koji duguju, umesto sankcija, dobijaju povlašćeni tretman. Mnoge firme prikazuju slabo poslovanje, a njihovi vlasnici imaju jahte i avione, samo im uvek „zafali“ da izmire ono što pripada radnicima".
