Čuvala bolesnog oca, a kad je preminuo, brat je izbacio na ulicu: Porodični odnosi se narušavaju zbog šake zemlje, kako Srbi rešavaju sporove oko imovine

Pitanja imovine, nasleđivanja i ostavinskih rasprava uvek su aktuelna tema u Srbiji. Ova pitanja često se izazivaju velike porodične svađe, nakon kojih se odnosi više nikada ne poprave, a tome svedoči i objava koja je ovih dana izazvala burnu raspravu na društvenoj mreži X (bivši tviter).

U komentarima je dosta ljudi objasnilo da su ćerke često primorane na to zbog moralnih stega koje im nameću roditelji, društvo i okruženje.

"To je praksa po selima, a evo zašto. Postoji nešto što se zove dedovina, i smatram da je to nešto što treba da ostane muškom nasledniku, ako se rodio, on je taj koji zadržava prezime. Ćerka se uda, ode u drugu kuću, uzme drugo prezime. Dedovinu će retko ko dati zetu", "Ako je sestra udata i ima svoju kuću i porodicu, ne vidim razlog zbog čega se ne bi odrekla imanja u korist brata koji, pretpostavićemo, nastaviće tu da održava i podiže svoju decu itd. Ako su svi beda i nemaju ništa sem imanja, onda bi bilo pravedno da podele lepo da ima za sve", " U samo jednom slučaju, a to je da ćerka dobije miraz makar približno u vrednosti svog očekivanog dela nasledstva. Srećom, koliko sam razumeo, naš zakon je sličan tome, jer svako ima pravo na nužni deo, koji je valjda pola od "nominalnog"", "Da, ako to isto imanje obrađuje, sređuje ili održava taj brat, a sestra se imanja seti kad umre otac, naravno da treba, nisam neki konzervativac, ali po mom mišljenju je to neka poštena opcija, naravno opet, sve je i do situacije i odnosa medjuljudskih…", glasila su objašnjenja.

Primeri sestara i braće koji su se odrekli imovine

Mnogi su pisali svoja iskustva o odricanju. I dok je kod njih to prošlo bez većih problema, kod drugih je izazivalo velike probleme.

"Ja sam se odrekla ne vidim problem…moj brat mi je posle njihove smrti i otac i majka, i brat i prijatelj… dala bi mu i srce kad bi mu trebalo…", "Ja sam ušla u tu statistiku. Odrekla sam se garsonjere koja se vodila na pokojnog oca u korist brata. Da bih nasledila trosoban stan koji se vodi na ime majke koja je još živa. Majka napisala i testament i deponovala ga u sudu za svaki slučaj. Moj brat dobro zarađuje, otplaćuje drugi stan", "Ajmo malo mozga, malo srca: Moj je otac hteo sve meni, kao najstarijem sinu da ostavi. Lepo od njega, a i običaj je takav. Međutim, ja sam bio u inostranstvu i jedino je moja sestra "gledala" roditelje! Kakav bih ja bio brat? Sve je ostalo njoj! I volim što je tako!", "Ja sam se odrekao u korist sestre", "Ja sam se odrekao svega u korist brata i sestre. Nakon što mi je i sestra preminula pre 9 meseci, odrekao sam se svega u korist brata", "Ja ću prva da se odreknem jer ne vidim poentu da uzmem bilo šta. Brat je taj koji radi u porodičnoj firmi, koji je tu za roditelje šta god da treba, koji finansira i ulaže u kuću, a ne ja koja živim 200 kilometara od njih. Ako su oba deteta isto angažovano oko roditelja onda ok", "Brat i majka su se odrekli nasledstva u moju korist, nisu bili u obavezi ni zakonski ni moralno - samo su bili ljudi", "Ključno u ovome je "odrekne", ako joj ne treba što ne? Ja sam se odrekao zemljišta nakon smrti oca u korist rođaka samo zato što njemu treba više nego meni... Ceo život je održavao to zemljište i ima koristi od njega, a meni ne znači puno…", "Što nije? Ja ne želim ništa i sve želim da ostavim bratu", bila su neka od pozitivnih iskustava, međutim, uvek postoji i ona druga strana medalje:

"Ostavi otac sinu sve, ćerkama ništa. Sin u inostranstvu, jedna ćerka se uda, a druga ostane i pazi na oca, 20 godina ga dvorila i negovala kada je bio najviše bolestan, ostali se jave ponekad. Umre otac. Dotrči sin i proda sve, sestru izbaci i sada je podstanar, jedva preživljava. Pravda?", "Verovali ili ne, meni majka ne da da podelim sa bratom na pola. Kaže kako me nije sramota da mu uzimam…"

Bilo je i onih koji su davali dobronamerne savete

Nikad ne znate šta donosi sutra, a neki korisnici X-a su to i istajli, te su podelili dobronamerne savete ženama koje su razmišljale o odricanju od imovine:

"Ne budite glupače ne odričite se ničega, mnogo vas lažu i muljaju ako se odreknete svoje nepokretne i pokretne imovine bez obzira na svoj finansijski status trenutni, ako dođe do potrebe nekada za socijalnom pomoći nećete je dobiti jer ste se odrekle imovine!", "Nasledstvo ne čine samo imovinska dobra! Da se moja mama odrekla svog malog parčeta zemlje na selu odrekla bi se mog detinjstva i detinjstva moje dece! Želim da moja buduća deca idu tamo svakog leta kao što sam ja! Još jedna stvar: Ako se žene odriču zbog brata znači li to da će taj brat u slučaju da ima ćerke, a ta sestra sina, prepisati na njega onda sve? Hmm, pa nije lud! Tako da manite se žene te budalaštine i prihvatite se svog nasleđa!"

Nekima je ovo ipak sasvim normalno

"To nije testament već njena volja. Dovoljno je da se tuđa volja poštuje", "Ako je sestra to sama odlučila, a očigledno jest, to je njena stvar…ne znam čemu takav komentar u vezi toga", "Niste obavešteni. Ne odriče se niko nasledstva testamentom (ne morate ništa da cepate , nego svaki naslednik može da se odrekne svog dela u korist drugog naslednika. Ne vidim šta je tu ružno, jer i brat može da se odrekne svog dela u korist sestre. To je uvek stvar dogovora", "Moj pokojni komšija uvek govori da će kćeri više ostaviti, jer kao ona je rodila unučad, njegova krv 100% a ovamo ko zna čije snajka rađa. Realno ima istine u tome ali opet ja sam za pola-pola, osim u slučaju ako se jedno dete stara o roditeljima, drugo ne", glasila su objašnjenja ljudi koji ovu praksu smatraju potpuno prihvatljivom.

A šta o svemu tome kaže pravo?

Advokat Ahmed Delimeđac, govorio je o logici "žensko dete, tuđa kuća".

- To je običajna stvar. Kad neko dobije ćerku, ljudi kažu: 'Ajde, pa da sledeće bude muško!' U mom kraju kažu: 'Žensko dete, tuđa nafaka'. To znači sreća. Kada se ćerka uda, više je ne računaju. Takav stav se preliva na svakodnevni život - prenosi utiske i protivi se takvom odnosu prema ženskim potomcima.

Dodaje i primer koji govori u prilog tome koliko je takva društvena praksa dominantna, uprkos zakonu koji ženske i muške naslednike tretira isto:

- Otac je sve ostavio sinovima, a imao je i jednu ćerku. Ona je bila udata u gradu pored, a isključio ju je. Došla je kod mene i na sudu ostvarila pravo na taj nužni deo. Rekla mi je da su imali sastanak kod kuće, gde su se braća podelila - ovaj hoće njivu, onaj hoće štalu - a da ona nije ni znala za to.

(Kurir.rs/Telegraf)