BANjALUKA - Došlo je vreme da se prekine ćutanje, a da se sve prošle i buduće generacije bolje upoznaju sa herojskim delom Diane Budisavljević. Za njeno ime vezan je neverovatan podatak da je iz ustaških kazamata spasla oko 12.000 nejači, kroz koji sam zajedno sa mlađim bratom i sestrom i sam prošao. Možda upravo ovoj heroini dugujem život, baš kao i moja sestra Dobrila, za koju se nadam da je živa i za kojom tragam više od sedam decenija.Ovo je, uoči održavanja javne tribine povodom tri i po decenije od smrti Austrijanke Diane Budisavljević, rekao Miloš Milinović (81) bivši logoraš bivšeg sabirnog centra u Sisku.- U završnoj fazi je pisanje knjige koju autorizujem pod nazivom "Dianina deca". Nadam se da će biti promovisana na jesen, za vreme Sajma knjiga. Biće to svojevrsno svedočanstvo na našu spasiteljicu, ženu koja pripada svim istorijama. Moj angažman na knjizi je, u stvari, poklon svim dobrim ljudima.Radujem se tribini i pozdravljam vašu incijativu da ovaj omaž Diani Budisavljević bude posvećen 35. godišnjici njene smrti,kazao je Milinović.Večerašnjem događaju prisustvovaće i dr Milutin Vučkovac,koji je kao šestogodišnji dečak, bio zatočen u ustaškim logorima.- Ni mi koji smo prošli golgotu, a ni svi kroz istoriju ne smeju zaboraviti ovo veličanstveno ime. Diani Budisavljević najviše dugujemo mi koji smo ostali u životu, ali i sve generacije.
Zato se radujem ideji da se na Javnoj tribini pokrene incijative za dodelu naziva neke lepe ulice u Banjaluci po njenom imenu ili da joj se izgradi veličanstven spomenik, rekao je za naš list dr Milutin Vučkovac (77), ugledni lekar ginekolog iz Banjaluke. Uvodničari na tribini, kako je najavljeno, biće Zoran Pejašinović, istoričar i direktor Gimnazije, Ari Livne, šef Predstavništva RS u Izraelu i Tihomir Tika Stanić, sineast koji priprema realizaciju filmskog projekta o Diani Budisavljević.
Podsetimo, Sinod Srpske pravoslavne crkve posthumno je odlikovao ordenom "Carica Milica" Dianu Budisavljević, koja je prva dobitnica ove nagrade. Budisavljevićeva je tokom Drugog svetskog rata odlazila iz Zagreba u Jasenovac i ostale logore NDH i odatle je od sigurne smrti spasavala mahom srpsku decu.Orden srpskom Šindleru dodeljen je na predlog mitropolita Amfilohija, na osnovu elaborata "Diana Budisavljević i njena akcija spasavanja srpske dece u NDH 1941-1945. godine", koju je izradio Odbor za Jasenovac, u saradnji sa Muzejom žrtava genocida iz Beograda. Budisavljevićeva je od 1941. do 1945. godine uspela da spase 15.536 devojčica i dečaka, ali za njih 3.200 nije bilo spasa, jer su umrli nakon godina i meseci provedenih u logorima. Hrabra žena sama je ulazila u logore, čak i u Jasenovac, koji je kao logor smrti potpuno bio zatvoren, čak i za Nemce.Njen rad je naglo prekinut po oslobođenju Zagreba i to kada je trebalo da krene po zbrinutu decu, koja su onda mogla da se vrate u prave porodice, ako su ih imali. Dokumentaciju joj je oduzela policija i predala je Ministarstvu socijalnog staranja FNRJ, koje je na kraju proces pronalaska dece obavio delimično i traljavo. Tako su na stotine dečaka i devojčica ostali bez stvarnog identiteta.Za razliku od "pravednika među narodima", poput nemačkog industrijalca Oskara Šindlera, koji je od Holokausta sačuvao 1.200 Jevreja u Češkoj i Poljskoj ili socijalne radnice Irene Sendler, koja je iz užasa varšavskog geta izvukla 2.500 jevrejskih mališana, za Dianu Budisavljević je dugo posle Drugog svetskog rata malo ko znao."Delo Diane Budisavljević je, bez dileme, jedno od najvećih humanitarnih akcija tokom Drugog svetskog rata, koje je, nažalost, i u našoj i u svetskoj javnosti ostalo nepoznato", piše u radu o ovoj ženi doktor Milan Koljanin, iz Instituta za savremenu istoriju Srbije.Njena unuka Silvija Sabo objavila je 2003. godine u Zagrebu "Dnevnik Diane Budisavljević 1941-1945", 388 prevednih zapisa sa nemačkog, iz kojih je bilo moguće rekonstruisati njen nesebični i mučni rad. Od tada počinje i značajnije istoriografsko interesovanje za podvige ove žene.Diana Budisavljević, rođena Austrijanka, bila je udata za Srbina iz Like Julija Budisavljevića.
