Ko su Srbi koji ratuju u Ukrajini? Ima i dobrovoljaca i plaćenika, kod nas je to krivično delo! Struka objasnila fenomen: "Mnogi žele da vrate dug naše žemlje"
Nakon što je u medijima objavljena vest da Srpski snajperista Dejan Berić danas obalja novu regrutaciju plaćenika na našim prostorima, tema o ratnim dobrovoljcima ponovo je postala aktuelna.
Srpski snajperista Dejan Berić koji se, prema medijskim natpisima, borio sa ruskim snagama u Ukrajini od početne ruske invazije 2014. godine, danas obavlja regrutaciju plaćenika u Srbiji. Berić se, naime, ponovo oglasio o srpskim dobrovoljcima koji dolaze na front da ratuju za Rusiju. On je prvo pomenuo novo rusko napredovanje na istoku Ukrajine, a onda se osvrnuo na sudbinu plaćenika iz naše zemlje. Berić je priznao da su pojedini srpski plaćenici povređeni, ali i da ima spisak onih koji su poginuli.
U Srbiji se protiv Berića pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu vodi postupak za učešće u ratu u stranoj državi. Njegove objave na jutjubu i društvenoj mreži Telegram, još jednom su obnovili pitanje učešča plaćenika iz Srbije, ne samo na ukrajinskim ratištu već i u drugim delovima sveta.
O sve većem broju dobrovoljaca sa prostora Balkana, kao i razlozima koji ih navode da sve ostave i svoj život daju za neku drugu državu govorili su gosti emisije "Puls Srbije" Daniel Šunter, urednik portala "Balkanska bezbednosna mreža", prof. dr Ilija Kajtez, sociolog i stručnjak za bezbednost, Emil Zoronjić, predsednik upravnog odbora Omladinske mreže Srbije i Milan Jolović, pukovnik u penziji.
Šunter je na samom početku emisije razjasnio najveću dilemu kada je ova tema u pitanju a to je razlika između dobrovoljaca i plaćenika. Kako je istakao, ono što ih najviše razlikuje jesu motivi odziva na regrutaciju, od ličnih stavova i ideologija pa sve do novca.
- Još nešto na osnovu čega možemo zaključiti da li su regrutanti plaćenici ili dobrovoljci jesu mišljenja njihovih porodica. Imali smo velik broj srpskih vojnika koji su nastradali na ruskom ratištu u proteklo vreme, gde u porodice reagovale drastično drugačije na njihovu smrt. Jedni su isticali ponos a drugi izrazito nezadovoljstvo što je njihov sin bio deo ratišta.
Na istu temu nadovezao se i Zoronjić koji je drugačijeg mišljenja otkrio na koji način on vidi ovu podelu:
- Što se mene tiče razlika ne postoji. Svi koji idu kao dobrovoljci biće plačeni za to. Jesu dobrovoljci u smislu što njih niko ne forsira na ratište, ali oni će svi imati određene benefite koje im regrutacija donosi. Zaključio bih da su svi dobrovoljci, isto koliko su i plaćenici.
O tome činjenici da do regrutacije uopšte nije teško doći govorio je Kajtez i otkrio iznenađujuće lake i dostupne načine na koje se pojedinci mogu informisati kako bi dočli do regrutacije:
- Danas je to vrlo lako, za informisanje i regrutaciju dovoljne su nekada i samo društvene mreže. Osim njih, tu je i ostatak interneta, nevladine organizacije kao i određena pozananstva sa ne tako nedostupnim ljudima. Dovoljno je poznavati nekoga ko je učestvovao u bliskoj prošlosti na našim ratištima koji može biti vrlo upućen u proces regrutacije.
Jolović je za Kurir televiziju istakao vrlo zanimljivu činjenicu kojom se detaljno bavio u svojoj knjizi, a to je fenomen dobrovoljaca, te je podelio zaključak do kojeg je došao nakon svog stečenog ratnog iskustva i duboke analize svojih saputnika tokom ratišta na kojima se borio:
- U svojoj novoj knizi "Vuk u ratnoj priči" analizirao sam fenomen ratnih dobrovoljaca. Ono što je svima njima zajedničko jeste želja za avanturom, izazovima i adrenalinom. Sa kojim god da su motivom regrutanti otišli na ratište, ovo je jedina stvar što svaki od njih nosi u sebi. Motivi mogu biti različiti, od mržnje, novca pa do divljenja, ali ono što ih je pokrenulo na prvom mestu jeste upravo adrenalin koji u njima neće iščeznuti.
Prema podacima iz 2018. godine, ratnih dobrovoljaca poreklom sa zapadnog Balkana bilo je oko sedam stotina. Trenutno ne postoje statistike koliko se taj broj u međuvremenu promenio. Veruje se da veliki deo naroda koji je tada otišao više nije aktivan kao ratni dobrovoljac, ali to ne znači da se broj nije povećao. Rusija pretenduje ka tome da za potrebe svoje vojske angažuje što manje Ruskog stanovništva, te često oglašava veliku potražnju dobrovoljaca sa drugih prostora, uz to obezbeđujući benefite koji će privući onaj broj ljudi koji im je potreban.
Sagovornici su se složili da veliki broj srpskih dobrovoljaca smatra kako je potrebno vratiti dug onima koji su se u prošlosti borili na našoj strani, te i da naša država to apsolutno ne podržava.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
BONUS VIDEO:
· Reaguj
PREDSEDNIK VUČIĆ RAZGOVARAO SA ANTONIOM KOŠTOM: Zahvalnost na podršci evropskom putu Srbije, tema bilo i otvaranje Klastera 3