Slavimo prepodobne Pelagiju i Taisu: Bile su grešnice, pa su se pokajale! Veruje se da su one primer da je oprost greha moguć pod ovim uslovom

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave sećanje na dve svetiteljke koje su živele raskalašnim i bludnim životom, ali su se pokajale i tako zaslužile carstvo nebesko.

Kada je čula propoved episkopa Nona o Strašnom Sudu i kazni grešnika sve se promenilo! Pelagija je odlučila da se krsti i promeni svoj život.

- Smiluj se meni, grešnoj, oče sveti, krsti me i nauči me pokajanju: ja sam more bezakonja, ambis propasti, mreža i oruđe đavolsko - molila je prema predanju Pelagija u jednom manastiru i sveštenici su je krstili i pomogli joj da okaje grehe.

Ovu molitvu izgovaraju grešne žene koje traže pomoć i oprost grehova. Pelagija je onda svoje ogromno bogatstvo poklonila siromašnima i tajno otišla u Jerusalim, gde se pod muškim imenom, kao monah Pelagije, zatvorila u jednu ćeliju zavetovavši sebe na život pun posta, molitve i iskušeništva. Tako je provela tri godine pre nego što je, očišćena od grehova i spokojna, umrla 461. godine.

Osim dana prepodobne Pelagije, Srpska pravoslavna crkva danas slavi i sećanje na hrišćansku svetiteljku prepodobnu Taisu. I ona je bila grešnica koja je mladost provela u bludu i radeći kao prostitutka. Taisa je od detinjstva učena ovakvom životu jer ju je na zlo nagovarala rođena majka. Zato je jedan od učenika Svetog Antonija Velikog - Pafnutije Sidonit, čuvši za Taisinu priču, rešio da je spase.

Otišao je kod nje i platio joj noć. Pomislivši da je prerušeni monah samo još jedna mušterija, Taisa ga je odvela kući, a onda je on počeo da joj pripoveda o Strašnom sudu i kazni koja čeka sve grešnike. Nakon toga, Taisa se toliko pokajala zbog svojih dela, da je razdelila sve svoje bogatstvo i zamonašila se. Nakon godina pokajničkog i isposničkog života, izašla je iz manastira i ubrzo nakon toga preminula 340. godine.

Prepodobne Pelagija i Taisa i danas služe kao primer da je oprost greha moguć za sve samo ako ga iskreno žele.