"Teško hodamo, tata je nosio i mene i sestru na peti sprat, više ne može" Deci iz Niša treba smeštaj u prizemlju, zbog bolesti problem im je zgrada bez lifta

Samohrani otac i mašinski inženjer Goran Stevanović živi sa troje dece u malom i teskobnom stanu od 30 kvadrata u Nišu. Sam čuva ćerke od 16 i 9 godina i sina Viktora(13). Od troje, dvoje dece imaju teška obolenja nogu. Operisani su u Rusiji i sada su na oporavku.

Očajnički im je potrebna prizemna kuća jer sadašnji život na petom spratu je neprilagodljiv za stariju ćerku i Viktora jer se teško kreću bez lifta nakon operativnog zahvata. Prepreka do stana je ogromnih 103 stepenika, pa je zato organizacija "Srbi za Srbe" krenula da sakuplja sredstva da im se kupi željeni dom u kome će svako da ima svoju sobu. A kako kaže najmlađa, volela bi u dvorištu da ima ljuljašku, trambolinu i malu baštu.

- Sada nam je zaista potrebno da se skućimo ili u prizemlju ili negde sa liftom. Cilj nam je da imamo nešto pristojno, da imamo elementarne stvari i prostor. Dok sam bio mlađi bilo je i snage i volje da iznesem decu na peti sprat. A, sada, kako sam i ja lomio nogu, sa snagom nekako posustajem. Bili smo u Rusiji četiri meseca i sada je sve dobro, ide to sve na bolje - počinje priču ovaj hrabri otac.

Goran se kako smo se i sami uverili bori sa tinejdžerskim danima najstarije ćerke, čuvaju papagaja u stanu, obožavaju životinje pa je tu i jedan zeka.

- Viktor ima problem sa tim hormonom rasta i sa iščašenjem čašice. Uspešno je operisan, ja ga sada bockam svako veče. Ima tu malo problema sa ampulama i podigao je taj genetski potencijal. Vidi se da raste od 2016. godine, baš sam zadovoljan. Imao je tri operacije u Rusiji i sada je čašica na svom mestu. Sada nosi aparat jedno mesec dana i rešićemo to pitanje kroz oporavak. Nakon toga će da nosi longetu pa će biti to dobro - priča Goran.

Najstarija ćerka će sada u decembru da napuni 17 godina.

- Izuzetan je borac, trpela je nekada jake bolove, a posle mnogobrojnih operacija sada je dobro. Ona ima urođen deformitet, a to je nedostatak glavne potkolenične kosti. Ona je rođena bez cevanice, to se događa jedan prema milion rođenja, ali hvala bogu što je preživela. U Rusiji je imala dvadesetak operacija - objašnjava Goran.

Između ostalog priča kako je na dve nedelje pre dve godine ostao bez struje pa se nekako snalazio. Bogata su deca kada iz oca izlazi optimizam bez obzira na probleme koje rešava "u hodu".

U stanu gde živi ova porodica ima milion dečjih i svih ostalih sitnica. Nema loma, sve su sitnice uredno poređane, ali tu su stvari i potrepštine za četvoročlanu porodicu u 30 kvadrata pa se čini na prvi pogled da je stan pretrpan. Na zidu se vidi dečja čestitka tati za 43. rođendan.

- Mi kao imamo svako svoj krevet, ali ponekada spavamo jedno do drugog. I bata i seka imaju aparate zdravstvene tako da nekada kada spavam imam strah da ću da ih povredim - kaže najmlađa.

Viktor je već veliki dečak i ne stiče se utisak da ima problem sa rastom. Vižljast je i priprema se da bude vitak momak.

- U Rusiji sam imao tri operacije i nije toliko bolelo. Svaka je trajala po dva sata. Sada ide na bolje, vidi se da je čašica na mestu. Malo me je to pogodilo od nekih drugara u školi što nisu bili korektni prema meni, ali i to se preboli. Teško mi na petom spratu da izađem na svež vazduh. Dosta mi treba vremena da se spustim, a i da se popnem. Tata nas je nekada nosio, ali sada i on ne može - priča dečak koji obožava Crvenu zvezdu i u svim sportovima navija za ovaj klub.

I on i otac Goran se zahvaljuju Igoru iz organizacije "Srbi za Srbe" koji je pokrenuo sakupljanje pomoći.

Pojedinci donose pomoć koliko mogu, a jedna od značajnijih se zbila pre neki dan kada je delegacija navijača "Delija Sever" iz Beograda pokucala na vrata i donela sakupljeni novac. Viktoru je to bio veliki podstrek.

Kurir/Marko Smiljković