ALEKSANDAR GAJOVIĆ, NOVINAR I PISAC: Knjige se (ne)čitaju

Aleksandar Gajović, novinar, urednik, pisac i nekadašnji državni sekretar za informisanje napisao je tekst za Kurir povodom Međunarodnog sajma knjiga koji je protekog vikenda otvoren u Beogradu:

Hodajući, tako, po saharskom pesku između suncobrana i ležaljki, u jednom trenutku sam zapazio jednu devojku kako čita - možete misliti - moj roman "Prvi srpski tajkun"! Naravno da joj iz pristojnosti i nenametljivosti nisam prišao da se predstavim i tako ostvarim još jedno poznanstvo, već sam odmah zamakao u levo glavom bez obzira. Skromnost ili nešto drugo, tek, dan-dva kasnije, u velikoj trepezariji sa švedskim stolom, slučaj je hteo da sam se našao u redu za salatom odmah iza one devojke koja je onomad bistrila štivo koje sam napisao. Do mene je, zatim, ničim izazvanim, dopreo deo njenog razgovora sa drugaricom, koja je stajala tu odmah pored nje.

- Nisam mogla da spavam sve do jutros... - reče devojka sa plaže svojoj sagovornici:

San me je uhvatio tek pred zoru.... Znaš, citala sam i nisam mogla da prestanem knjigu nekog Gajovića... Jako je zanimljiva...Toliko me je njen sadržaj poneo i zaneo, da me je baš zaintrigiralo šta se na kraju sa glavnim junakom dogodilo... Kada sam to najzad saznala, već je sunce počelo da izlazi...

- Kada je to tako dobro, onda ćeš morati odmah da mi je daš da je procitam dok sam ovde...

- Hoću, ali obavezno moraš da mi je vratiš....

Ne treba da naglašavam da sam odmah posle tih reči istupio iz reda za salatu i otišao u dnu sale za obedovanje, gde sam seo da malo razmislim o svemu. Bilo bi, naravno, neiskreno sa moje strane da ne priznam kako sam opisanim događajem obilato podhranio sopstvenu sujetu, taštinu i ljubomoru na druge domaće pisce, kao i da sam bio presrećan što me neko čita, odnosno što moj roman "Prvi srpski tajkun" postaje sve primamljiviji čitalačkoj publici.

I sada, u momentu kada beogradski Sajam knjiga širom otvara vrata, siguran sam da će se još jednom pokazati kako je ta manifestacija posećenije od svih drugih sajamskih dešavanja, bez obzira na iritantnu matricu kako se u Srbiji slabo čita ili se knjige ne kupuju. Jednostavno, to za mene nikada nece biti - tačno! Knjige su imale, imaju i imaće uvek dobro produ u srpskom društvu. Ko mi ne veruje, neka odmah ovih dana dođe ili svrati u neku od beogradskih sajamskih hala, uveriće se...