Tumor se na mamografu vidi i četiri godine pre nego što se napipa! U neslavnom smo vrhu Evrope po umiranju od raka dojke
Rak dojke može da se otkrije mamografijom godinu i po do čak četiri godine pre nego što može da se napipa. Taj podatak trebalo bi da zna svaka žena, posebno zato što može biti kasno kad se promena uoči. To je u Srbiji, nažalost, čest slučaj - u neslavnom smo vrhu Evrope po umiranju od raka dojke upravo zato što se najčešće kasno otkriva.
Radiolog prof. dr Dragana Đilas, predsednica Senološkog udruženja Srbije, objašnjava da žena s mamografijom treba da krene najkasnije sa 45 godina života, odnosno sa 40 ukoliko ima pozitivnu porodičnu istoriju ili neke druge faktore rizika za karcinom dojke.
- Na prvom mamografskom pregledu će se ustanoviti kojim ženama mamografija može da da veće, a kojima manje koristi, u zavisnosti od tipa dojki. Ako žena ima jako guste, žlezdane dojke, mamografija nije idealna metoda. I dalje će je raditi, ali ne mora da se insistira da bude glavna metoda njenog pregleda jer će bolje rezultate pokazati ultrazvuk ili magnetna rezonanca - kaže za Kurir dr Đilas iz poliklinike "Consilium".
Nakon te prve mamografije, s radiologom se pravi plan kako dalje - najčešći je mamografija svake druge godine, a između toga ultrazvuk.
- Dokazano je, u više istraživanja, da tumor mora biti već veliki - 1,5 cm (15 mm) ili veći - da bi žena mogla da ga napipa. A dijagnostičke metode koje se rade kao skrining, dakle preventivno kod žena koje nemaju nikakve simptome, mogu da otkriju karcinom kad je dimenzija nekoliko milimetara. Mamografija može da otkrije rak dojke od godinu i po do četiri godine pre nego što tumor može da se napipa - naglašava dr Đilas.
Otkrivanje raka dojke na vreme glavu može da spase. Na vreme znači kad je tzv. mali.
- Karcinom dojke se smatra malim, po definiciji, ako je manji od 1,5 cm. Ako je veći od 2 cm, već je sigurno da će žena dobijati hemioterapiju, a to znači citostatike, koji su agresivni i oštećuju organizam, a žene ih teško podnose i fizički i psihički. Tada zaista imaju aspekt teškog bolesnika. To su i veoma skupe terapijske procedure - ističe doktorka i dodaje:
- Može se desiti i da žena napipa mali karcinom, ali samo ako je baš ispod kože, nikako ako je dublje u dojci. Kod žena kojima se dijagnostikuju tako mali karcinomi, koji se nisu proširili (nema sumnjivih limfnih žlezda u pazuhu ili promena na drugim organima), uvek se prvo radi operativno lečenje. Nakon operacije može se ustanoviti da se ipak proširio na limfne žlezde i da je nešto veći nego što je radiolog smatrao, pa će ipak dobijati neku hemioterapiju.
Dakle, ključ je u skriningu. Srbija ima skrining program koji podrazumeva mamografiju, ali...
- Skrining još ne funkcioniše na najboljem nivou. Manji broj žena dobio je poziv za skrining, koji bi trebalo da se radi svake druge godine. A i one koje ga dobiju ne dobijaju ga i kasnije. Ipak, ulažu se neki napori da se to uspostavi. Veoma je važan skrining, koji u razvijenim zemljama postoji decenijama. Po učestalosti karcinoma dojke Srbija je u evropskom proseku, ali i dalje, nažalost, na vrhu liste po mortalitetu. Rešenje je skrining...
