Ljudi masovno traže starije osobe za čuvanje da bi nasledili stan: Kad sklope ovaj ugovor dobiju nekretninu, a zna se koje uslove moraju da ispune
"Doživotna nega starije osobe u zamenu za nekretninu. Ozbiljan muškarac (49), diplomirani inženjer, nudi doživotno izdržavanje u zamenu za stan. Ozbiljna, odgovorna žena nudi uslugu brige, nege i doživotnog izdržavanja u zamenu za nasledstvo stana ili kuće".
Na ulicama i internetu sve češće nailazimo na ovakve oglase u kojima muškarci i žene traže starije osobe s kojima bi sklopili ugovore o doživotnom izdržavanju, prema kojima bi za čuvanje, negu i brigu nasledili nekretninu. A tako izbegavaju banke i višedecenijsko vraćanje kredita. S druge strane, često možemo da vidimo i natpise u kojima se starije osobe zbog straha da će ostati sami ili nemogućnosti da brinu o sebi odlučuju da zaključe ovakve ugovore.
Milić Đoković, stručnjak iz grupacije posrednika u prometu nepokretnosti iz Privredne komore Srbije, savetuje veliku opreznost kod sklapanja ovakvih ugovora.
- Ne postoji merna jedinica kojom će starija osoba dokazati koliko i kako ju je neko dočuvao ili obrnuto. Sociološka pozadina i sitnice u međuljudskim odnosima mogu pozitivno i negativno da utiču na to. Postoje ljudi koji negovanje i čuvanje rade za novac i to im je posao, ali ima i onih koji bi da naslede nekretninu i reše stambeno pitanje. Svako u nekom trenutku na neki način mora da obezbedi sebi krov nad glavom. Ima i onih koji žele na ovaj način da se ovajde - kaže Đoković.
Advokat Slavka Babić za Kurir objašnjava da je ugovor o doživotnom izdržavanju regulisan odredbama Zakona o nasleđivanju.
- Ovim ugovorom primalac izdržavanja, to jest osoba kojoj je potrebno izdržavanje, obavezuje se da se nakon svoje smrti na davaoca izdržavanja prenese pravo svojine na tačno određenim stvarima ili neko drugo pravo, dok se davalac izdržavanja obavezuje da ga kao naknadu za to izdržava, brine o njemu do kraja života i da ga nakon smrti sahrani. Predmet ugovora mogu biti samo stvari ili prava koja u tom trenutku postoje i moraju se tačno naznačiti. Ako ništa drugo nije ugovoreno, obaveza davaoca je da obezbedi stanovanje, hranu, odeću, obuću, odgovarajuću negu, lečenje i svakodnevne uobičajene potrebe - navodi Babićeva.
Naglašava i da je značajnost ovog ugovora u naslednom pravu u tome što sama imovina koja je njime obuhvaćena ne ulazi u sastav zaostavštine osobe koja prima izdržavanje.
- On time stiče pravo svojine nakon smrti primaoca. Ugovor mora biti zaključen kod javnog beležnika, koji je dužan da prilikom potvrđivanja ugovora ugovornim stranama ukaže da imovina koja je predmet ne ulazi u sastav zaostavštine primaoca izdržavanja, kao i da se njome nužni naslednici ne mogu namiriti, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju. U suprotnom, ugovor je ništavan - ističe advokat i dodaje da se njegov raskid zbog prekomernog oštećenja ne može zahtevati.
- Sud može da ga poništi ukoliko zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja isti nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. Zakonski naslednici poništavanje mogu zahtevati u roku od godinu dana od dana saznanja za ugovor, dok najkasnije mogu da zahtevaju u roku od tri godine od smrti primaoca izdržavanja.
- Kada ugovor može biti raskinut
- Ukoliko nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveza
- Ako su se odnosi ugovorenih strana poremetili i postali nepodnošljivi
- Može se raskinuti i sporazumno ili u slučaju neispunjenja
- U slučaju smrti davaoca pre primaoca izdržavanja
Advokati savetuju da obavezno pre potpisivanja ugovora proverite da li je nekretnina opterećena potraživanjima trećih lica, da li je pod hipotekom, da li je potpisnik ugovora zaista vlasnik, kao i da li još neka osoba ima određena prava na tu nekretninu.
