Zamalo nastradao pokušavajući da napravi selfi na vagonu: Herojski napori lekara iz Tiršove da pomognu dečaku iz Užica

U maju prošle godine 15-godišnji dečak iz Užica skoro je životom platio pokušaj da na železničkom vagonu napravi selfi. Tako se našao na udaru strujnog polja od 25.000 volti, što mu je spalilo 92 odsto kože. I ko zna kako bi se sve to završilo da nije bilo mnogo srećnih okolnosti, humanosti i stručnosti koja je stigla sa tri kontinenta i posvećenosti lekara koji su vodili tešku borbu za mladi život. Dečak je završio u brižnim i stručnim rukama dečijeg hirurga u Tiršovoj, doktora Branislava Trifunovića, i ova drama će sada, već je izvesno, imati srećan kraj.

Tada je došlo do strujnog udara koji je ostavio ozbiljne posledice po njegovo zdravlje i njegovo telo.

Dečak je doveden u dosta lošem stanju, komatoznom stanju, sa teškim opekotinama.

Inicijalno su ga lečili lekari odeljenja plastične hirurgije, kao i cele intenzivne nege u Tiršovoj.

"Kad vam dođe takav pacijent, nije dovoljan jedan lekar ili par lekara, to su stručni timovi koji se koordinišu i koji rade na ovakvim slučajevima. Bukvalno je involvirana cela klinika, od rukovodećih struktura pa do medicinskih struktura, do onih pomoćnih službi, da bi se u takvim situacijama pomoglo i da bismo izvukli maksimum iz onoga što možemo", rekao je dr Trifunović.

Dečak trenutno u dosta boljem stanju

Dr Trifunović navodi da je dečak trenutno u dosta boljem stanju, ali da je u početku to bila borba za život jer su dečakove povrede zahtevale veliki broj operativnih zahvata.

"To je bila borba protiv upornih i stalnih infekcija, septičnih stanja, da se spasu organi, jer nije to samo opečena površina kože. Strujni udar od 25.000 volti prolazi i kroz telo, tako da je bilo oštećenja i unutrašnjih organa, i poremećaj rada organa, zaista je bilo nategnuto. Uvek je u takvim situacijama, kad se takvi slučajevi dese, problematično i teško ići u korak i pratiti celu situaciju, izaći na kraj sa svim problemima koji se dešavaju", ispričao je dr Trifunović.

On naglašava da je to bila ozbiljna borba koju su lekari vodili mesecima, da bi došli do situacije da mogu da počnu operativne zahvate u smislu uklanjanja mrtvog tkiva i njegove zamene.

"U početku smo postavljali kožu od dobrovoljnih davalaca, to je uglavnom bila porodica i šira porodica. Nažalost, to su privremena rešenja. Koža davalaca traje dve, tri nedelje, posle toga bude odbačena jer dođe do autoimunih reakcija i odbacivanja te kože, tako da ona mora stalno da se menja. Nakon toga se uključila i šira društvena zajednica, uključili su se ljudi koji su hteli da pomognu, i pomogli su nam da dođemo do preparata koji su praktično zamena za kožu koja je oštećena. Tu su veštački materijali, naši ljudi širom sveta pokrenuli su akciju i skupilo se dosta ljudi koji su omogućili, na kraju i stupili u kontakt sa kompanijama koje proizvode te veštačke zamene za kožu, i na taj način došlo je do donacije koja nije tako mala", rekao je on.

On je naveo da je reč o donaciji od 80.000 evra i dodao da je i kompanija izašla u susret, a da je sve to bilo zahvaljujući doktoru Jovici Lukiću iz Užica koji je pokrenuo celu priču i sve to organizovao što, kako dodaje, nije bilo tako lako jer taj preparat nije registrovan u Srbiji.

"Stvarno nije bilo čoveka koji nije hteo da pomogne i da nam skrate vreme, administrativne probleme i sve da rešimo, da bi to što pre stiglo do nas, da bismo mi to primenili. Kad smo implementirali tu veštačku kožu, kupili smo značajno vreme za nas da možemo da pređemo na onu drugu fazu, a to je da uklonimo to mrtvo tkivo, da stavimo veštački materijal koji može da stoji šest meseci i više", rekao je on.

Kako je objasnio, taj materijal se ne uklanja nego se rastvara nakon nekog vremena, na njega je moguće postaviti zdravu kožu i na taj način rešiti problem.

Šta još predstoji

Dr Trifunović je naveo da je dosta toga urađeno, ali da još od 10 do 15 odsto površine tela dečaka nije pokriveno njegovom kožom.

"Sa obe podlaktice smo više puta uzimali kožu da bismo pokrili ostatak tela. To su tanki mali uzorci kože koje se uzimaju i transplantiraju na oštećene delove tela. I na taj način, pošto je više puta uzimano, kada se uzme jedan put, uradi taj harvesting, treba dve do tri nedelje, mesec dana da se obnovi koža na tom delu da bi moglo ponovo da posluži. Sada smo u jednoj fazi kada smo pokrili veće delove tela, oporavili neke delove bez pokrivanja kože, ušli smo u fazu rehabilitacije u smislu da smo ga podigli na noge, da pokušavamo da ga vratimo da može normalno da funkcioniše, da se kreće", ispričao je dr Trifunović.

Kada je reč o unutrašnjim organima, dr Trifunović navodi da je tu sve sređeno, ali i dodaje da ima još puno problema i puno stvari da se radi.

"Ali ušli smo u jednu fazu gde smo stabilniji i sigurniji, izvukli smo ga iz cele priče i sad ulazimo u ovu lepšu fazu. To jeste rehabilitacija u stvari, povratak u normalan život, u normalno funkcionisanje. Ja se nadam da će dečak od iduće godine krenuti u školu, nastaviti da se bavi aktivnostima kojima se bavio. Tako da to nam je krajnji cilj", rekao je on.

Kurir.rs/Euronews