"Smučilo mi se! Otišla sam u starački dom, uveo me je u podrum" Nastavlja se trend nelegalnih ustanova: Bivši narodni poslanik uhapšen zbog napada na inspekciju

U današnjem izdanju emisije "Ni pet, ni šest" tema su bili nelegalni starački domovi koji su u poslednjih par godina u centru medijske pažnje iz pogrešnih razloga.

Bivšem narodnom poslaniku Zoranu Zečeviću (69) i njegovom sinu Ognjenu (36), koji u Aranđelovcu imaju nelegalni starački dom, koji radi bez licence, i to pod plaštom njihove poliklinike "Sveti Stefan".

Na ovu temu za Kurir televiziju govorili su advokat Pregrad Savić, Radoslav Milovanović, predsednik Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite, Rajko Nedić, odgovorni urednik Kurira, kao i Nadežda Satarić, udruženje građana "Amity".

- Ovo je vrlo vešto korišćenje i zloupotreba zakonskih normi. Ovde je očito da je on pokušao da izigra zakon kroz privremeni smeštaj po nekim hotelima ili objektima za iznajmnjivanje, pa i putem polikline. Problem je što svi u Aranđelovcu to zovu staračkim domom, jer se tako i ponaša - kaže Savić.

Nedić je naveo da je Kurir pre godinu dana počeo sa svojim akcijama protiv ove vrste domova nakon što je žena iz inostranstva podelila priču o svojoj majci koja je zbog neadekvatne nege preminula:

- Tada smo saznali da je ta ustanova više puta zatvarana. Porodica Žečević tvrdi da to nije starački dom već poliklinika. Ipak, kada Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite dođe, oni im ne dozvoljavaju ulaz. Sam Zečević je za Kurir rekao da je jedan od pionira otvaranja tih domova.

On navodi i da u poslednjih 15 godina, koliko dugo je prošlo od prvobitnog otvaranja ove ustanove, Zečević je mogao da osposobi objekat kao pravi starački dom i počne da sa takvim posluje kako zakon nalaže. On dodaje nije u pitanju akcija Kurira na ličnoj ili političkoj osnovi, kako je Zečević pre tvrdio.

Satarić kaže da su cene u državnim domovima značajno niže nego u privatnim jer se u privatnim formiraju po ekonomskom principu, dok u državnim domovima dođe do dogovorene cene:

- Najjeftiniji, državni starački dom je negde u unutrašnjosti Srbije po ceni od 27.000 dinara, dok je najskuplji jednokrevetni apartman u staračkom domu na Bežanijskog kosi, po ceni od 78.000 dinara. U proseku su cene od 35.000 do 40.000 dinara. Ipak, problem je što nema mesta u državnim domovima i mesto se čeka i do godinu dana, kao i to što ovih ustanova nema u svakoj opštini.

Ona kaže da je iz ovih razloga odlično to što se privatni sektor pridružuje ovom poslu, ali da problem nastaje jer oni pružaju neadekvatne smeštaje, a dodaje da je prilikom monitoringa kvaliteta ovakvih domova njeno udruženje saznalo da se domovi bez licence kreću po ceni koja je otprilike 5.000 dinara niža, što mnogim građanima mnogo znači.

- Smučilo mi se kada sam videla jedan od takvih domova. U pitanju je bila podrumska prostorija, stavili su pločice u podrumu, imaju jedan mali prozor, bez sunčeve svetlosti, i oni su meni ponudili da stave krevet tu i mog bližnjeg smeste u podrum - kaže Satarić.

Ona navodi da je nadležno ministarstvo već zatvorilo taj dom, a kaže da se mora uraditi sve da oni koji ispunjavaju sve uslove i standarde mogu čestito i adekvatno da pružaju brigu za staru populaciju.

- Čak i restoran koji nije registrovan, a prodaje hranu, može nekoga da otruje. Mi svi ispadamo ludi i blesavi jer legalno pružamo usluge socijalne zaštite. Oni se ne registruju jer je teško ispuniti sve zahteve koji su propisani. Možda misle da su iznad zakona - kaže Milovanović. 

On dalje objašnjava da je shvatanje Udruženja privatnih domova da teorija koja je zapisana i očekuje se njeno poštovanje kako bi se privatni dom registrovao preteška, kao i da nadzor nije isti na državnim i privatnim domovima:

- Neki državni domovi nisu ni jednom registrovani, dok se nekim privatnim domovima odjednom odbije produženje licence. 

Savić ističe da je procedura za licenciranje domova komplikovana, a da je birokratija možda i komplikovanija od samih propisa, dok je Satarić rekla da ipak izostavljanje nekih uslova koji su neophodni za smeštanje starih lica, kao što je lift, ne može biti birokratska prepreka.

- Broj zaposlenih a i mnogi drugi standardi se formulišu na osnovu toga koliko lica je smešteno u ustanovi. Ukoliko se primene svi ovi uslovi, smanjuje se profit, a u pitanju je delatnost koja zahteva odgovornost - kaže Savić.

Zečević je u konferenciji za novinare koju je održao nakon incidenta u kom je osumnjičen da je navodio sina da automobilom naleće na pripadnike Ministarstva rada i socijalnog pitanja, rekao da su u pitanju lažne optužbe i medijska hajka koja se vodi protiv njegove porodice. U vezi sa ovim, Nedić kaže:

- Ovde nema govora o hajki, saopštenje same policije potvrđuje sve. Svi mediji su objavili tu informaciju, vraćajući se na ranije slučajeve.

Iz ranijih godina je poznato da je porodica Zečević u više navrata sprečila nadležna Ministarstva da uđu u njihove ustanove, a Savić je objasnio kako je ovo moguće sa glediša zakona:

- Viši sud u Kragujevcu je odbio zahtev da za obilazak i kontrolu privatnih objekata u kojima se stanuje. Problem je što je ovde sve to izmešano, ne zna se šta je privredni objekat, a šta stan. 

Satarić kaže da se često dešava da rođaci stare osobe odu u inostranstvo, a Srbija nema dovoljno radnika koji bi brigu pružali u kućnim uslovima, pa su privatne ustanove za pružanje socijalne zaštite izuzetno važne i neophodne, pa dodaje:

- Mi nemamo ni palentijalnu negu u Beogradu, imamo samo nekoliko kreveta u Beogradu. Ne može neka baka od 90 godina u tom stanju da bude u kući u kojoj je, na primer, praunuče tek rođeno. Vi ste primorani da tu osobu izmestite iz kuće. Nemamo regulisanu celodnevnu negu i brigu, pa je normalno da nam trebaju ovakve ustanove. Ali, zato moramo da se osiguramo da svi pružaju poštenu, dostojnu, adekvatnu negu ovim ljudima.

Milovanović kaže da se nekada dešava da građani svoje bižnje smeste u starački dom na kraći vremenski period, kao što je na primer renoviranje objekata ili putovanje, a licu je potrebna svakodnevna nega, pa kaže:

- Nelegalni domovi su strašna stvar, ali tu ne snosi odgovornost samo onaj ko ga je otvorio, odgovornost snosi i onaj koji smesti svoje bliske osobe u neproveren objekat, ili još gore, ukoliko znaju kakva je situacija.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs