Roditelji i deca trpe maltretiranje od strane manjine koja želi da bojkot nastave traje! Pojedinci besprizorno kinje one koji bi na časove, a ovo su razlozi!

I to je obično nekolicina koja neprekidno iznosi svoje stavove, neretko i političke, da učenici ne treba da imaju časove, a ukoliko se desi da stigne poruka suprotna njihovim gledištima - odmah započinju žestok napad.

Ovo je posebno uočljivo tamo gde već dugo đaci ne ulaze u učionice. U poslednje vreme posebno je uočljivo tamo gde se s časova skraćenih na 30 minuta prelazi na potpuni prekid rada, a onda u kolektivu ostane određeni broj nastavnika koji se izjasne da će držati svoje časove, i to po 45 minuta. Na pomenute grupe tada stižu obaveštenja s rasporedima časova po odeljenjima za te predmete.

Većina primi k znanju informaciju koju dostavi razredni starešina ili pak predstavnik u savetu roditelja, i zbog pomenute agresivne manjine ne iznosi nikakvo mišljenje, već unutar porodice odlučuju koje će korake preduzeti - da li će dete ići na taj jedan ili dva časa ili ne.

Ucenjivanje i pritisci se, što je najstrašnije, prenose i na same osnovce i srednjoškolce, jer u njihovim Vajber grupama oni koji se ugledaju na svoje očeve i majke počinju da pogrdnim imenima nazivaju one koji odu na čas, a omalovažavanje se nastavlja i kad se sretnu na ulici...

Trenutno stanje u društvu je takvo da se politizuje čak i jedno od osnovnih prava - pravo na obrazovanje, koje ne sme biti predmet političkih i društvenih borbi, upozoravaju sagovornici Kurira.

- Dete mi ide u osmi razred i u našoj školi neki nastavnici drže časove, a neki ne. Razredna nam svakodnevno na roditeljskoj Vajber grupi šalje obaveštenje koji nastavnik sutra radi. Deca imaju uglavnom čas ili dva. To je već samo po sebi suluda situacija i većina roditelja je, bez obzira na političko opredeljenje, ogorčena jer deca već dugo nemaju normalnu nastavu, a onda se, da sve bude još gore, tu uvek nađu neki koji, bez ikakvog povoda, počnu da na agresivan način stavljaju do znanja kako njihova deca neće ići na časovei kako bi svako "normalan" i ko kao "drži do sebe" tako isto trebalo da uradi - priča za Kurir jedan od roditelja čije dete pohađa osnovnu školu i dodaje da većina ignoriše rasprave s njima:

- Međutim, uvek bude dvoje-troje koji su jako glasni i koji se nameću da ostale ubeđuju kako je blokada nastave idealna. I iz svega toga provejavaju politički stavovi, koji nikako ne bi smeli. I sve to stiže i do dece. Znajući šta ih čeka od vršnjaka, koji su ništa manje napadni od roditelja, i kakva omalovažavanja mogu da trpe, oni mole svoje roditelje da ne idu na te časove, jer im je muka i od same pomisli da ih neko u toj školskoj grupi može da kinji.

Otac kaže da pokušava da ignoriše te sulude komentare, ali da s pažnjom prati sva dešavanja i da strepi da li će biti održana mala matura, svestan da su deca mnogo izgubila u obrazovanju pred srednju školu.

Aleksa Grubešić, analitičar iz Centra za društvenu stabilnost, udruženja koje je Ustavnom sudu u Beogradu već predalo prve ustavne žalbe zbog povrede Ustavom zagarantovanih prava građana na obrazovanje, kaže za Kurir da nije u redu da se omalovažavaju deca koja žele samo da ostvare svoje osnovno pravo - pravo na obrazovanje:

- Stvara se klima koja je pogubna. Imali smo tako situaciju da su učenici u jednoj gimnaziji snimali đake koji su išli na nastavu, tako ih targetirajući. Pravi se podela među đacima i na delu je klasična politizacija svega. Ta deca i njihovi roditelji se predstavljaju kao pristalice nekih stranaka, a ne kao normalni građani koji samo žele da pohađaju nastavu.

Psihoterapeut Marija Milenković kaže za Kurir da se kao majka dvoje školaraca suočava upravo sa ovim problemima.

- Škola je postala mesto političkih rasprava, a ne ono čemu je namenjena. Deca se plaše da idu u školu jer će neko reći da su štreberi i slično. Suočavaju se s diskriminacijom i u krajnjem slučaju ugroženo je njihovo osnovno pravo na školovanje. Ne sme se desiti da deca ne idu u školu zbog ličnog opredeljenja nastavnika, odnosno zato što nastavnik ne misli da je situacija u društvu dobra. Lično opredeljenje ne sme da ugrožava sistem - kaže Milenkovićeva i dodaje da su, nažalost, deca najveće žrtve ovih podela:

- Tu je i gubitak gradiva koje će praktično biti nenadoknadivo, oni gube rutinu, socijalizaciju, a i uče se da se na neadekvatan način bore za neka svoja prava ili stavove.

Prof. dr Zorica Mršević s Fakulteta za evropske pravno-političke studije kaže za Kurir da većina roditelja i nastavnika želi da se nastava normalno održava, ali da to nije moguće zbog manjine koja nameće drugačiji princip i pritom je glasna. Žrtve su deca:

- Među decom, koja nemaju veze sa ovim, stvara se zla krv. Jednom kad se sve ovo završi, a pitanje je kad će, ostaće upamćeno ko je bio s koje strane, ko je išao na časove, ko nije... Dolazi do podele među decom, što nije u redu. Oni su već oštećeni zbog toga što dugo propuštaju gradivo. To nikad u potpunosti neće moći da se nadoknadi i ostaće večiti manjak u obrazovanju.