Na maloj maturi lakši testovi, ali ima jedna caka: Prosvetari otkrili zabrinjavajuću stvar o zadacima na završnom ispitu

Testovi za malu maturu ove godine će, sudeći prema najavama, biti lakši nego lani zbog totalne obustave nastave ili skraćenih časova u nekim školama, odnosno zbog pojedinih prosvetnih radnika koji štrajkuju unutar kolektiva koji radi i time ometaju normalan proces vaspitno-obrazovnih ustanova.

Prema ovogodišnjem planu rada, osmaci bi trebalo da završni ispit polažu 16, 17. i 18. juna, dok je proba male mature zakazana za 21. i 22. mart. Iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja kažu za Kurir da su testovi pripremljeni blagovremeno i da su radne grupe angažovane na njihovom formiranju dobro odmerile zahteve u zadacima koji će se naći pred učenicima.

Branislav Ranđelović, direktor Zavoda, objašnjava da je to obiman posao, i da aktivnosti za novi ispit počinju čim se u junu okonča prethodni.

- Radi se o 63 testa za jedan ispitni rok, a imamo tri testiranja - probno, u junu i u avgustu. Zadaci se pripremaju na osnovu obrazovnih standarda, uz uvažavanje programa nastave i učenja. Radne grupe, angažovane na ovom poslu, čine nastavnici iz osnovnih škola, a oni sigurno dobro poznaju prilike i pred kakvim je sve izazovima ova generacija. Stoga verujemo da su dobro odmerili zahteve u zadacima koji će se naći pred učenicima - ističe Ranđelović.

Međutim, potpredsednik Sindikata prosvetnih radnika Srbije Milorad Antić smatra da testovi za polaganje završnog ispita ne treba da budu olakšani.

- Nisam za to da se test radi čisto pro forma, da bi se kao nešto uradilo i da to bude imitacija. To su testovi koji obuhvataju gradivo od petog do osmog razreda, nije to od juče do danas i zato treba da budu normalni, a ne smanjivati sve više i više kriterijume i da testovi budu sve lakši i lakši. Ne možete vi jedne godine da date lakši test, druge godine teži, tu treba da đaci pokažu znanje, a ne koliko malo znaju! - ističe Antić za Kurir.
Podseća i da je završni ispit veoma važan za dalji vid obrazovanja, ne samo za srednju školu.

- Ne treba popuštati i smišljati stvari koje bi dale pogrešnu sliku da neko vredi više, a zapravo nema dovoljno znanja. Nisam za to da se olakša mala matura, jer nisam za lažnu sliku znanja. Ozbiljni đaci se već pripremaju i to vrlo studiozno, uče bez obzira na situaciju i koriste sve platforme koje su date.

Školski psiholog Branka Tišma kaže za Kurir i da će kriterijumi biti sniženi.

- Koliko god da su rezultati završnog ispita loši, pravi se rang-lista na kojoj će najbolji biti i oni koji nemaju 100 poena. Nastavnici će intenziviranjem pripreme olakšati testove i verujem da će đaci postići željene rezultate, ali moraju svi zajednički da deluju. Sadržaji i ciljevi sistema moraju se prilagoditi situaciji. Treba znati da će deca s različitim nivoima znanja krenuti dalje, te će na početku naredne godine morati da se uradi utvrđivanje gradiva da bi se videlo na kom su nivou znanja i šta se mora nadoknaditi - objašnjava Tišma:

- Sniženi su svi kriterijumi i za ocenjivanje. Pitanje je koliko su učenici koji su dosad imali časove bili u stanju da pod celodnevnim pritiskom savladaju predviđeno gradivo. Imaćemo ogromnu štetu u socijalnom i obrazovnom kontekstu.