"U bitkama na Košarama i Drenici sam zadobio promrzline, svih 10 prstiju na rukama mi je odsečeno!" Jadran Antić je jedan od junaka, a ovo je njegova ispovest

Jadran je tokom 1998. i 1999, boreći se za Srbiju, zadobio ozbiljne promrzline na rukama, koje su, kako priča, kasnije dovele do toga da dobije gangrensku trombozu i ostane bez prstiju na obe šake.

- Imao sam dvadesetak godina, bio sam u vojsci, trebalo je da odslužim u martu 1999. godine, ali smo dobili produžetak i tog Velikog petka 1999. godine su nas iz Vučitrna premestili na granicu - kazuje Jadran.

Snage terorističke OVK potpomognute snažnom artiljerijskom vatrom albanske vojske i avijacijom NATO otpočele su kopneni napad na karaulu Košare u zoru 9. aprila 1999. Karaula je sutradan zauzeta, ali osnovni neprijateljski cilj nije ostvaren. Vojnici Jugoslavije, iako malobrojna grupa, epskom hrabrošću i čojstvom, o kojima se i danas uči i priča, sprečili su njihov dalji prodor na sveto Kosovo i Metohiju.

- Borbe su od samog starta bile teške i intenzivne. Ja sam bio artiljerac. Pucalo se bez prestanka. Momci su se smenjivali na sedam dana na prvoj liniji. Uslovi nikakvi. Terenski. Stalno smo menjali položaje, ulazili čak u albanske bunkere i rovove, izvlačili ranjenike... - veli Jadran:

- Do kraja rata nismo napustili borbenu liniju. Baš zbog toga to i jeste čuvena bitka i svi koji su ratovali na Košarama i jesu čuveni borci, naslednici slavnih junaka s Kajmakčalana.
Sačuvala ih je, kaže, izuzetna osposobljenost, drugarstvo, visok moral i Sveti kralj Stefan Dečanski da opstanu i izdrže u neravnopravnoj borbi protiv znatno nadmoćnijeg neprijatelja.

Jadran se nije borio samo na Košarama. Pre toga bio je u Vučitrnu, Drenici, na Bajgori... Ukupno 430 dana vojnog roka na Kosovu i Metohiji.

- Nikad neću zaboraviti borbe u selu Bukoš, u opštini Vučitrn. U to selo upali su albanski teroristi iz OVK i napravili masakr nad srpskim stanovništvom. Borbe su dugo trajale, i mi i oni smo imali velike gubitke.

Sve to ostavilo je na ovog hrabrog Obilića trajne posledice. U zimu 1999. u Drenici dobio je promrzline, nakon toga na Košarama ponovo.

- To se tako nekako saniralo. Ali s godinama cirkulacija je bila sve lošija i, kad je počela korona, dobio sam trombove. Gangrena je zahvatila desnu ruku i ona se preko noći osušila. Isekli su mi sve prste dopola, a kasnije i na levoj ruci. Sad me očekuje ugradnja stentova na srcu i borba da mi ne iseku celu šaku na levoj ruci.

Uprkos svemu, Jadran je ponosan na bitku koju su vodili, na svoje saborce i oficire.

- Kod nas je bila savršena disciplina, imali smo vrhunski osposobljene oficire, koji su nas gledali kao decu i zahvaljujući kojima smo preživeli, odnosno naša 125. motorizovana brigada je imala minimalne gubitke. Sada kad vratim film, mislim da je sve ono kroz šta smo prošli bilo strahovito. Ni sada nemam snage da se sećam borbi, ranjenih i stradalih drugova, ali ono što je nesumnjivo - i sada, kao i tada, ponosan sam što sam se borio za svoju zemlju!

Borci organizovali humanitarnu večeru za Antića

Borci s Košara su i dan-danas kao braća, redovno se čuju, u kontaktu su i kad nekom zatreba pomoć - svi su tu. Tako je pre nekoliko dana fondacija "Borac" organizovala humanitarnu večeru za Jadrana Antića, koji je bio u teškoj materijalnoj situaciji, a kojem svakodnevno trebaju lekovi i razna medicinska sredstva, koja mora da finansira sam.

Višak novca Jadran donirao bolesnoj Sari

Jadran kaže da je jako zahvalan prijateljima Igoru Joviću i Borku Radivojeviću, kao i svojim saborcima, fondacijama "Borac", "Brat za brata" i "Bojevo bratstvo", kao i Udruženju veterana Košara. Za njega je, zahvaljujući angažovanju boraca, na humanitarnoj večeri prukupljeno dovoljno novca, a od onog što je preteklo Jadran je humano rešio da uplati za mladu Saru Budimir, obolelu od cerebralne paralize. Sara ne hoda, ne govori i ne sedi samostalno, a hrani se preko sonde. Jadran je doniranjem novca pomogao u kupovini sredstava za suplemente, rehabilitaciju u banjskim uslovima, medicinske aparate i medicinska pomagala.