MATURANTI ĆE BITI U PROBLEMU DA UPIŠU FAKULTET AKO BRUCOŠI, ZBOG BOJKOTA, OBNOVE GODINU: Fakulteti nemaju dovoljno sala i nastavnog kadra da sve prime!

Maturanti gimnazija i srednjih škola koji žele da ove godine upišu fakultet naći će se u problemu! Njih će, po svemu sudeći, u klupama dočekati aktuelni brucoši, koji zbog bojkota ne idu na nastavu, pa je sve izvesnije da će obnoviti godinu.

E sad, ukoliko student obnovi godinu jer nije dao određeni broj ispita, on naredne ne dolazi na predavanja i vežbe - jer ih je odslušao. Ali ova situacija je znatno komplikovanija pošto su oni koji su na prvoj godini krenuli u oktobru da stiču akademsko znanje, a već sredinom novembra došlo je do obustave nastave.

To znači da, ako se gleda aktuelna situacija, nisu odslušali nijedan predmet niti odradili potrebne vežbe i ukoliko se prolongira povratak, oni će, uz obnovu godine, od oktobra morati da slušaju te predmete, a neće biti mesta za nove brucoše.

Na ovaj problem ukazala je i predsednica Skupštine Ana Brnabić, koja se zapitala kako će univerziteti upisati sledeću generaciju kad ni ova nije ispraćena.

- Vi imate tehničke kapacitete za određeni broj studenata, tako da nije potrebno da pričamo o maturi u srednjim školama, zato što ta deca, takođe, gube godinu. Zato što ona nemaju gde da se upišu, osim ako neće da idu u inostranstvo i neće da se upišu na privatne fakultete koji rade - rekla je Brnabićeva za TV Pink, dodajući da sistem mora da počne da funkcioniše.

Mnogi fakulteti nemaju mogućnosti da imaju dupliran broj studenata, upozorava za Kurir i prof. dr Zana Dolićanin, rektorka Državnog univerziteta u Novom Pazaru:

- To praktično znači da bi se broj studenata prve godine udvostručio, a mnoge visokoškolske institucije nemaju ni kadrovske ni prostorne kapacitete za to. Nije jasno da li će oni koji su započeli prvu godinu biti tretirani kao da prvi put upisuju prvu godinu ili je obnavljaju. Studijski programi su akreditovani za određeni broj studenata i broj akreditovanih studenata ima osnovu upravo u prostornim kapacitetima i u broju nastavnog kadra. Ta fleksibilnost je moguća možda na polju društveno-humanističkih nauka, gde su grupe veće, a interesovanje studenata nije veliko. Međutim, veliki problem je na polju medicinskih nauka, gde su grupe za kliničke vežbe male i svode se na jednocifrene brojeve.

Prepune slušaonice i amfiteatri za predavanja, višesatno čekanje na polaganje ispita, mnogo veći obim posla za profesore i drugi nastavni kadar je realnost za buduće brucoše. Možda čak i najbolja opcija, jer neki fakulteti nemaju tu mogućnost "proširivanja".

Milorad Antić, potpredsednik Sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da se ovaj problem tiče i generacije koja je prošle godine upisala fakultet, kao i onih koji će to učiniti ove.

- Sigurno je da ne može da dupli broj studenata bude upisan na istu godinu. Tu su brojni tehnički problemi - od nedovoljnog broja učionica i sala za predavanja, laboratorija, pa do nedovoljnog broja nastavnog kadra. Nastavni kadar je ograničen, ne možete duplirati njihovo radno vreme. To će biti problem naročito za tehničke i medicinske fakultete, odnosno sve one koji imaju vežbe - kaže Antić i dodaje da Ministarstvo prosvete, koje je nadležno, mora pronaći način i modalitet da se ovaj problem reši.

S druge strane, Marina Milenković, predsednik Odbora delatnosti visokog obrazovanja u Sindikatu obrazovanja Srbije i redovni profesor na Farmaceutskom fakultetu, kaže za Kurir da je taj fakultet 1999. godine pokazao da ima kapaciteta da organizuje nastavu i za veći broj studenata od predviđenog.

- Zbog bombardovanja se nije polagao prijemni i primljena je generacija od čak 500 studenata, što je mnogo veći broj od naše kvote, koja obuhvata ukupno 320 studenata. Pojačanim i intenzivnom radom se izguralo i s tom generacijom. Nastavni kadar je, međutim, imao mnogo veći obim posla, sigurno preko 30 odsto više časova od norme - kaže, dodajući da neki fakulteti nemaju prostorni kapacitet za toliko veći broj studenata i da se situacija razlikuje od fakulteta do fakulteta.