Pre 26 godina 19 zemalja NATO započelo agresiju na SRJ
Da se ne zaboravi
ZA 78 DANA BOMBARDOVANJA UBILI SU 79 DECE: Pre 26 godina 19 zemalja NATO započelo agresiju na SRJ! Potresna svedočenja onih koji su činili stub odbrane zemlje
Foto: EPA Sasa Stankovic, epa sasa maricic, EPA VIKTOR VASENIN, Shutterstock, EPA Srdjan Suki, EPA Vladimir Vetkin, epa S. Pikula
Bez odobrenja Saveta bezbednosti UN napali su suverenu državu 24. marta 1999, a za legitimne ciljeve proglasili su i bolnice, porodilišta, pijace, državnu televiziju, crkve, vozove...
Slušaj vest
Sreda je, 24. mart 1999. godine. Sati 19.45. Građani Jugoslavije su zauzeti svojim svakodnevnim aktivnostima. U trenutku svi - staju. Prodoran, zloslutan, a uporan zvuk ubrzava otkucaje srca. Svi su slutili, a malo ko je verovao - počelo je bombardovanje!
Odluka o bombardovanju doneta je prvi put u istoriji bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana. SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu južne srpske pokrajine Kosova i Metohije.
Foto: EPA photo
Za NATO je, pokazalo se ubrzo, sve je postalo vojni cilj. Gađani su bez milosti mostovi, fabrike, rafinerije, škole, trafostanice, zdravstvene ustanove, porodilišta, pijace, zgrada državne televizije, vozovi, spomenici kulture, crkve, manastiri...
Bombardovanje u brojkama
420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona bačeno je tokom bombardovanja
956 jugoslovenskih vojnika i policajaca je poginulo, a 52 se vodi kao nestalo
5.173 pripadnika jugoslovenskih snaga bezbednosti je ranjeno
2.300 vazdušnih udara je izvršeno na objekte širom zemlje
1.300 krstarećih raketa je ispaljeno, oko 50.000 granata od osiromašenog uranijuma i oko 37.000 zabranjenih kasetnih bombi
25.000 stambenih objekata je uništeno i teško oštećeno
470 kilometara puteva je onesposobljeno i 595 kilometara železničke pruge
19 bolnica je oštećeno, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta
30 do 100 milijardi dolara je, prema različitim izvorima, procena štete koju je SRJ imala od bombardovanja
Na teritoriju SRJ NATO agresori su ispalili 1.300 krstarećih raketa, bacili su oko 50.000 granata sa osiromašenim uranijumom i oko 37.000 zabranjenih kasetnih bombi.
NATO vojni gubici
- Američki "nevidljivi" bombarder F-117, "noćni soko", oboren je 27. marta od strane 3. diviziona 250. raketne brigade PVO Vojske Jugoslavije, što je prvo obaranje aviona stelt-tehnologije. Avion je pao u ataru sela Buđanovci kod Rume. Pilot Dejl Zelko spasen je šest sati nakon obaranja.
- Američki helikopter "AH-64 apač", tokom trenažne misije pao je 26. aprila u Albaniji. Dvojica pilota povređena.
- Američki "AV-8B harijer" pao je 1. maja usled mehaničkog kvara pri sletanju na nosač aviona.
- Američki lovac "F-16 fajting falkon" oboren je 2. maja zapadno od Beograda od strane 3. diviziona 250. raketne brigade jugoslovenske PVO. Avion pao na planini Cer. Pilot Dejvid Goldfajn spasen.
- Američki helikopter "AH-64 apač" pao je 5. maja u Albaniji. Dvojica pilota poginula.
Foto: Kurir Televizija
Izrael za Kurir kaže da i nakon 26 godina ima jak osećaj neverice da se neko na kraju 20. veka drznuo da bombarduje malu, izmučenu evropsku državu.
- U tih 78 dana bilo je mnogo teških trenutaka. "Petrohemija" u Pančevu bila je na korak od kataklizme. Gađano je skladište raketnog goriva u Lipovačkoj šumi, "Prva iskra" u Bariču... Sve to je predstavljalo ogromnu opasnost po stanovništvo, a strašno je što su oni iz NATO to znali i svesno ugrožavali ljude dejstvujući - kaže Izrael.
Procenjuje se da je poginulo oko 1.000 vojnika i policajaca, dok se broj civilnih žrtava meri u rasponu od 1.200 do 4.000. Među njima i 79 dece. Povređenih je, računa se, bilo oko 12.000 stanovnika SRJ. Neki su ostali bez ruku i nogu. Trajni invalidi.
Foto: Privatna Arhiva
- Od svega mi je možda najteže pala smrt male Milice Rakić u Batajnici. Ona bi danas imala 30 godina i možda bi bila majka. Ali nje nema i neće je biti. Među zvezdama je. To je ono što je nenadoknadivo i najvažnije. Ljudski život je ispred svih politika i ispred svih događanja stoji čvrsto - kaže Izrael, koji kaže da je žalosno što je posle petooktobarskih promena Centar za obaveštavanje sistemski gašen, što Beograd više nema sistem za uzbunjivanje, kao i što više od 750 ljudi koji su bili u sistemu osmatranja i obaveštavanja grada Beograda nakon bombardovanja nije dobilo neku vrstu priznanja.
"I ja sam meta": Ljudi pevali na mostovima i trgovima
I dok su bombe najčešće padale noću, ljudi su danju izlazili na ulice i pevali po mostovima i trgovima. Na Trgu republike svakog dana su se smenjivale najveće zvezde naše estrade, i narodne i rok muzike. Ljudi su, prkoseći bombama i nepravdi nosili, bedževe na kojima je pisalo: "I ja sam meta". Slike sa ovih okupljanja obišle su celu planetu.
Dr Bojić kaže da je zadatak štaba bio da zbrine stanovništvo u uslovima bombardovanja i teških razaranja, da ih štiti od hemijskih akcidenata i ekoloških katastrofa. Međutim, u nekim uslovima štab je funkcionisao i kao "mala ratna vlada". Oni su organizovali zbrinjavanje povređenih, obaveštavali o oštećenjima zdravstvene infrastrukture i bolnica, noću neretko premeštali pacijente, sklanjali ih po skloništima, a dostavljali su i informacije o aktivnostima agresora, varali NATO postavljajući lažne mete...
- Kad bi se desio bilo kakav incident, uvek smo stizali među prvima i pružali pomoć našem stanovništvu. Neretko bi se dešavalo da štab poseti sam Slobodan Milošević, tadašnji predsednik SRJ, ili me pozove. Funkcionisali smo besprekorno - kaže za Kurir dr Bojić.
Za dlaku izbegavao smrt
1/11
Vidi galeriju
Čak 78 dana je trajalo razaranje SRJ od strane NATO alijanse Foto: epa dejan tasic, epa S. Pikula, epa sasa maricic
Iako je lekar i navikao je na razne situacije, slike koje je video nikad neće zaboraviti. Nekoliko puta je i pukom srećom izbegao smrt.
- Pamtiću zauvek, recimo, bombardovanje pijace u Nišu, kao i dečje bolnice i KBC "Dragiša Mišović"... Pamtiću i kako sam se nalazio kod Valjeva, jer je trebalo da posetim "Krušik", ali sam tri minuta pre nego što su se bombe sručile u njega promenio pravac. Takvih situacija je bilo praktično na svakom koraku. Vraćao sam se iz bombardovane fabrike "14. oktobar" u Kruševcu, minut, minut i po nakon što sam prešao most, on je srušen.
S druge strane, dr Bojiću će u trajnom sećanju ostati i herojsko držanje naše vojske, policije, ali i običnog stanovništva.
Obaranje F-117A: Izvinite, nismo znali da je nevidljiv
Avion američkog ratnog vazduhoplovstva "lokid F-117A" ili "noćni jastreb" oborio je 27. mart 3. divizion 250. raketne PVO brigade Vojske Jugoslavije, kojim je komandovao pukovnik Zoltan Dani, pogotkom iz modifikovanog ruskog raketnog sistema "S-125 neva". Na mesto pada u ataru sela Buđanovci pohitale su kako vojne i bezbednosne službe, tako i novinari, ali i mnoštvo naroda. Igralo se i pevalo na olupinama ponosa američke vojske, "nevidljivog aviona" izrađenog u stelt-tehnologiji. Ubrzo su osvanule i poruke: "Izvinite, ali nismo znali da je nevidljiv".
1/5
Vidi galeriju
Dok su 1999. padale NATO bombe, ljudi su prkosili na trgovima i mostovima Foto: EPA Srdjan Suki, Privatna arhi
- Za mnom su stalno išli strani novinari i tražili neke izjave. Sećam se jedne žene povređene tokom bombardovanja, trebalo je da joj amputiraju nogu i neposredno pred ulazak u salu videla je te strane novinare, došla je do njih i ponosno ih pljunula u lice. Vojska i policija su se junački držale. Mogu da kažem da sam ponosan na svoju zemlju, na vladu i na štab i na to kako su obezbedili funkcionisanje i snabdevanje zemlje u uslovima ratnog stanja i uslovima neviđenih ekonomskih sankcija. Žestoka i krvava borba je bila - kaže dr Bojić, koji misli da ništa drugačije nije moglo da se uradi u tom trenutku:
- Politika je veština mogućeg. Njima je bio cilj da se Jugoslavija raspadne i da se otme Kosovo. To i danas pokušavaju da završe na ovaj ili onaj način. Prolazi vreme, ali zaborava ne može biti. Voleo bih da se to nikad ne ponovi. Međutim, Srbija je naša domovina, naša kuća koja se geopolitički nalazi na putu velikih interesa, a mi ne možemo našu kuću ostaviti jer je na putu, nego moramo biti dobri ukućani i braniti je jer je ona naša domovina. Jedina i najbolja!
Dr Milovan Bojić: Genocid nad zdravljem stanovništva, posledice tek slede
Prof. dr Milovan Bojić kaže da ćemo tek osetiti zdravstvene posledice bombardovanja.
- Još dok sam bio komandant štaba civilne zaštite, uz dobru koordinaciju sa našom dijasporom i sa slobodoljubivim, mislećim ljudima iz Evrope, koji su želeli da nam pomognu, prikupili smo dosta medicinskih i ostalih putokaza kako da dokažemo taj genocid nad zdravljem stanovništva. Taj materijal sam imao u svojoj kancelariji u zgradi Vlade, ali je on posle 5. oktobra volšebno nestao. To je nešto za čim ću uvek žaliti, ali - istina se ne može sakriti! - kaže dr Bojić.
Foto: Kurir
Važni datumi napada
24. mart - Prve krstareće rakete pale su na kasarnu u Prokuplju u 19.53, kad je stradao prvi vojnik VJ Boban Nedeljković. U 19.55 pogođeni su vojni ciljevi u Prištini. Zatim su u 20.05 tri krstareće rakete pogodile podzemni bunker u Kuršumliji, kada je poginulo 11 vojnika VJ. Zatim su bombe oko 20.10 pale na kasarnu u Vrbici. Vojni ciljevi u Batajnici pogođeni su u 20.38.
1. april - Srušen Petrovaradinski most u Novom Sadu
2. april - Sa tri projektila gađano je selo Nogavac u opštini Orahovac. Poginulo je 11 lica, a pet je zadobilo teške telesne povrede. Tokom bombardovanja Kuršumlije poginulo je 13 civila i oštećeno oko 500 civilnih i religijskih objekata, kao što su manastir Presvete Bogorodice i Svetog Nikole iz 12. veka.
3. april - Srušen Most slobode u Novom Sadu, stradalo je više lica koja su se u momentu raketiranja našla na mostu
12. april - Pogođen je železnički most u Grdeličkoj klisuri kod Leskovca preko koga je u tom trenutku prelazio voz na liniji Beograd-Solun. Tom prilikom stradalo je na desetine ljudi. Uništeni su i proizvodni pogoni kragujevačke fabrike "Zastava automobili".
14. april - NATO je bombardovao kolonu albanskih izbeglica na putu Đakovica-Dečani. U četiri odvojena napada NATO avijacija je ubila oko 70, a ranila oko 35 civila albanske nacionalnosti.
15. april - Bombardovanje "Petrohemije" u Pančevu.
17. april - Bombardovana je Batajnica, a od šrapnela eksplodiranog projektila poginula je trogodišnja Milica Rakić (1996).
22. april - Bombardovana rezidencija predsednika SRJ Slobodana Miloševića u Užičkoj 15 u Beogradu.
23. april - Gađana zgrada RTS u Beogradu i ubijeno 16 radnika.
25. april - Bombardovana Rafinerija nafte u Novom Sadu, što je izazvalo ekološku katastrofu u ovom gradu.
26. april - Srušen Žeželjev most u Novom Sadu.
27. april - Bombardovana Surdulica, poginulo je 20 civila uz veliku materijalnu štetu.
29. april - Bombarder sa dva projektila oštetio televizijski toranj na Avali, koji se kasnije urušio.
30. april - Pogođene su zgrade republičkog i saveznog MUP, Generalštaba i Ministarstva odbrane u centru Beograda.
1. maj - Pogođen autobus "Niš ekspresa" koji je prelazio most u selu Lužane, 20 km severno od Prištine. U napadu stradalo 60 ljudi, uključujući 15 dece.
3. maj - Bombardovan autobus "Đakovica prevoza" kod mesta Savine Vode. Poginulo 20 građana, 43 lica su povređena. Bombardovan i TV Novi Sad.
7. maj - NATO gađao centar Niša kasetnim bombama, koje su ubile 15, a ranile 19 civila.
8. maj - Pogođena zgrada kineske ambasade, pri čemu je stradao veći broj kineskih državljana.
14. maj - NATO je bombardovao albanske izbeglice na farmi "Koriša" kod Prizrena. Poginulo je 87, a ranjeno 70 civila albanske nacionalnosti. Među žrtvama je bilo 10 novorođenčadi i 26 dece uzrasta do 15 godina.
20. maj - Bombardovan je KBC "Dr Dragiša Mišović".
30. maj - Bombardovan je most u Varvarinu, poginulo je 10 civila, a 30 je ranjeno...
· Reaguj