Zašto dolazi do međusobnog nerazumevanja? Kuljiš za Kurir televiziju odgonetnuo: Imamo otpor da se okrenemo sebi, a tu bismo svašta pronašli
Problemi u komunikaciji postaju sve češći, pa neretko pitamo osobu preko puta "zašto se ne razumemo". Možda bi situacija bila dosta bolja kada bismo sebi postavljali ovo pitanje.
Baš ovako glasi naziv seminara koji će osnivač integralne telesne psihoterapije Tomislav Kuljiš održati 26. aprtila u Beogradu u Madlenianumu.
Kuljiš je gostujući u "Pulsu Srbije" na Kurir televiziji prvo odgonetnuo značenje grane psihoterapije čiji je osnivač.
- Tematika je razumevanje ljudskog bića, zašto smo takvi kakvi jesmo, kako to funkcionišemo. Integralna telesna psihoterapija je svakako jedna od telesnih. Ljudima i dalje fale informacije oko toga šta je uopšte psihoterapija, a kamoli telesna, pa tek onda šta je integralna. Psihoterapija je branša koja bi trebalo da bude nezavisna, ali je još uvek u procesu definisanja u svetu. Kao što se psihologija nekada odvajala od filozofije, pa je postala posebna branša, pa se sada i psihoterapija redefiniše. Telesna bi značilo da ljude gledamo, ne samo kao softver, nego i kao hardver. Dakle, podrazumevamo ceo organizam, kao i pojam psihotematike. Kada se pitamo zašto mi se neke stvari događaju u telu, neki bi rekli da su psihičke vrste, ali ne mora nužno da bude tako, pa bi objedinjujemo telo i psihu - započeo je Kuljiš, pa se osvrnuo na temu lošeg sporazumevanja:
- Upravo to ću da pokušam da obrazložim u predavanju, pa će mi zato trebati malo više vremena jer je razumevanje čoveka vrlo kompleksna tema. Mi puno toga znamo u društvo, recimo o odlasku na Mesec, a sada i na Mars, znamo o klimatskim promenama, ali tako malo znamo o nečemu što nam je najvažnije, odnosno o sami sebi. Tu sada psiholozi i psihoterapeuti mogu podeliti svoje znanje kako bi ljudi bolje razumeli zašto funkcionišemo na način na koji funkcionišemo. To nam dolazi na naplatu su ustvari svi odnosi, partnerski, društveni, sa decom... Ali generalno, što pokušavam da približim u društvu jeste da počnemo da gledamo sebe. Napravljeni smo tako da imamo otpor na okrenemo lampu ka unutra, jer to zahteva napor. Jung je lepo rekao, čovek ne postaje prosvetljeno biće tako što gleda bića svetlosti, nego tako što se suočava sa vlastitim demonima. Kada gledamo unutra, srešćemo bolna mesta, rane, povrede, traume, nešto od čega se naše svesno brani svojim mehanizmima. Međutim, problem je što to iz podruma svakako radi i utiče na naše funkcionisanje i razmišljanje i onda dolazimo do međusobnog nerazumevanja.
Kuljiš je otkrio koji su njegovi mehanizmi za traume koje nam stoje u podrumu:
- Prvo je bitno da čovek osvesti ideju da postoji taj podrum, odnosno nešto nesvesno, a rekao bih kada bi čovek bio laptop, on bi mislio da je "Windows", i mi smo definisani sa našim svesnim egom, što je slično operativnom sistemu u kompjuterima, a mi znamo da iza tog sistema, postoji čitav softver koji je u fabrici ugrađen i on je dobro napravljen bez bagova. Doduše, mi nosimo problematiku u dubljim programima koja se manifestuje na samom operativnom sistemu, odnosno našem svesnom funkcionisanju. Svakako, naše nesvesno je nekada kreirano u ranom periodu, a naš proizvodni period nije bio tako idealan kao što je to u fabrici kompjutera. Mi nosimo određenu problematiku u tim dubljim programima koja se manifestuje na naše svesno funkcionisanje. Mi nosimo drugačije percipiranje realnosti, svaki čovek ima subjektivnu percepciju neke objektivne stvarnosti. Dakle, tu leži jedan deo problema u nerazumevanju jer nam naše nesvesno oboji doživljaj stvarnosti shodno onome čime smo ga hranili, a najčešće u periodu ranog detinjstva.
Kuljiš je odgonetnuo da li može da razazna kako je neka osoba vaspitana tokom razgovora:
- Specifičnost telesne psihoterapije je da mogu puno toga da pročitam, ali uvek naglašavamo da to nije sa 100 procentnom sigurnošću. To što ste opisali, vidi se po gestikulaciji, načinu razgovora, šta kažemo, a šta ne kažemo, o tome može puno toga da se priča. Nekakav dojam se dobija odmah jer posedujem određena znanja u dubljem razumevanju čoveka. Naše roditeljstvo je prilično formirano našim iskustvima kada smo mi bili deca, ta tema je dosta znana u društvu. Posledice u prve tri godine čoveka formiraju to kakav će on biti roditelj u kasnijoj životnoj dobi. Mi na Balkanu imamo pregršt metoda koje bi trebalo prestati, a svodi se na to da se jako bavimo vaspitanjem i odgajanjem deteta i njegovog ponašanja. Mi govorimo o podizanju dece, o stvaranju preduslova za razvoj kako bi ono ostvarilo svoje potencijale, da bude srećna osoba, da ima razumevanje, dobro reguliše svoje emocije... Svakako, na seminaru ćemo proći teme tradicionalnog i modernog vaspitanja, šta su prednosti i mane, ali i manifestacija ta dva u svemu, u politici, ekonomiji, svuda imamo smenu generacija, ali ne radi se o smeni, već o evoluciji, novom nivou svesti. Danas ono što zovemo tradicionalno je nekada bila novost iliti moderno. Evolucija ljudske svesti je svakako jedna od tematika.
Dao je primer konkretne evolucije i primer neevolucije koje se sudaraju u roditeljstvu:
- Jako je široka tema, ali u roditeljstvu dolazi do te smene, pa sam u radu sa roditeljima video promenu, kao što je pre 20 godina bila nova generacija roditelja, i tada su imali neke nove ideje u odnosu na svoje roditelje, ali i novitet u smislu toga šta žele da postignu. To nije stvar inteligencije, niti emotivne zrelosti, već ti neki apdejtovi softvera, koji čine da se današnje mame i njihove mame ne razumeju, već imaju različite ideje. Otkud novoj mami nove ideje? Nisu došli od knjiga, nego jer nas to zanima, nešto se promenilo, pa smo otvoreni za neke vrednosti, drugačije gledaju svet nove generacije. To nije sukob dva različita koncepta, iako to uglavnom završi nekim konfliktom, već i jedno i drugo ima svoje kvalitete koje treba ugraditi.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NARKOTICI SU PRISUTNI U SVIM JAVNIM POSLOVIMA: