Zadužbina Mihajla Pupina u Idvoru krije neverovatnu priću! Meštani otkrivaju za Kurir: "Tog dana smo ugledali jedinog živog svedoka, ispričao nam je sve"
Mesto Idvor se nalazi na 13 km od Kovačice. Selo je izgrađeno na dodirnoj zoni lesne terase i aluvijalne ravni Tamiša. Prostor lesne terase je oduvek pružao dobre uslove za uzgoj različitih vrsta ratarskih kultura, pre svega žita i industrijskog bilja, dok aluvijalna ravan sa svojom močvarnom, slatinskom i livadskom vegetacijom predstavlja mesto za lov, ribolov i uzgoj stoke.
Iako je Idvor malo selo, danas je poznat u celom svetu jer je u njemu 1854. godine rođen Mihajlo Pupin. Na Mihajla Pupina danas podsećaju njegova rodna kuća, kao i muzej koji je smešten u zgradi stare škole, podignute 1843. godine, i Narodni dom, Pupinova zadužbina rodnom selu, koja je trebalo da postane narodni univerzitet. Osvećena je u septembru 1935, pola godine nakon smrti zadužbinara. Novine su javile krajem 1937. godine da je Pupinov Narodni dom završen, kao i Poljoprivredna škola, za buduće "baštovane" koji će posle raditi kao američki farmeri.
Jelena je dočekala Kurir televiziju u Idvoru, i u emisiji "Sa Žikom po Srbiji", prošla kroz rodno mesto naučnika Mihajla Pupina.
- Mi ulazimo u portu idvorske crkve, koja je posvećena Blagovestima, gde je Mihajlo Pupin i kršten, kada je odlučio da sagradi zadužbinu, ondosno da svom narodu pokloni zdanje, u kom je želeo da mladi ljudi uz pomoć savremenih ideologija stiču neka nova iskustva. Napravio je dogovor sa crkvenom opštinom Idvor, da oni njemu omoguće da u porti crkve sagradi tu zadužbinu, a on im je testamentom ostavio značajna finansijska sredstva, koje su oni koristili. Kada je tada došla informacija do naše zemlje, da će Pupin graditi zadužbinu, list Politika je pisao kako Pupin želi da osnuje poljoprivrenu školu u Idvoru, međutim, on je to ipak sačuvao za jednu drugu ustanovu, a to je Matica srpska - počela je priču Jelena i dodala:
- On je Matici srpskoj i napisao pismo koji se zove Baštovanska industrija, gde predlaže da Matica srpska omogući edukaciju mladih ljudi, pogotovo iz oblasti baštovanstva i vinogradarstva. Te da oni ne proizvode samo sirovine, već da gotove proizvode kao takve plasiraju na tržište i da tako zapravo zgrnu mnogo veću korist. Zapravo je ova zadužbina na prvi pogled mala, ali je veoma značajna jer je posvećena mladim ljudima.
Jelena objašnjava da spomenik Mihajlu Pupinu, koji se nalazi odmah na ulazu u građevinu je delo vajara Aleksandra Zarina, svečano je otkriven 1979. godine u Pupinovom rodnom Idvoru. Tog dana, prema svedočenju meštana, zabeležen je neobičan trenutak koji je ostao urezan u lokalno sećanje
- Spomenik Mihajlu Pupinu je rad Aleksandra Zarina, on je otrkiven 1979. godine i postoji jedna anegdota koju malo ljudi zna a vezana je baš za taj dan kada je spomenik otkriven. Iz priče naših meštana, koji su prisustvovali tom događaju, pričali su nam da se pojavio jedan stariji čovek koji nije bio najavljen. Kada su se učeniji ljudi okrenuli, videli su Isidora Isaka Rabija, čuvenog nobelovca koji je bio Pupinov učenik u Kolumbiji. Oni su ga pitali tada, pošto je jedini živ svedok bio, kako su izgledala Pupinova predavanja. Isidor im je tada rekao, onako star, da nije mogao da ode sa ovoga sveta dok nije video taj Idvor, o kom je njegov učitelj toliko pričao. Rekao je da su Pupinova predavanja trajala dugo, čak je i probijao vrlo često termine, te dolazio do rasprave sa drugim kolegama i profesorima. Njegov stav je bio da dok god student ima pitanja, njegovo mesto je za katedrom. Rekao je tada Isak jedu rečenicu, koja objašnjava Pupina: "Kada profesor Pupin uđe u amfiteatar, kao da sine Sunce".
Meštani Idvora, svake godine održavaju mnoštvo svečanosti, koje su posvećene našem poznatom naučniku, a kako Jelena kaže, dolaze im i gosti iz regiona, predani Pupinovom radu.
- Devetog oktobra svake godine upravo ovde obeležavamo dan rođenja Mihajla Pupina. Dolaze nam i gosti iz regiona, pa se okupljamo u velikoj sali koja je rađena po uzoru na američke amfiteatre onog vremena. Osim obeležavanja raznih značajnih datuma iz Pupinovog života, koristimo salu i za obeležavanje lika i dela Mihajla Pupina. Mi pričamo deci o tome koliko je Pupin značajan, ali i koliko oni mogu da budu slični njemu. Zapravo nije mnogo velika razlika u odnosu na vreme kada je Pupin živeo. Najvažnije je da daju sve od sebe, da poštuju svoju porodicu i običaje, ali i veru. Učimo ih da je vera u sebe zapravo ono što je Pupina vodilo kroz ceo život - rekla je Jelena.
Mihajlo Pupin je svoju karijeru započeo nesvesno, još od malih nogu, kada je sa drugarima čuvao stoku po pašnjacima.
- Pupin je došao iz malog sela, bio je u obavezi da čuva goveda i ovce na pašnjacima u selu, međutim, kao i svako dete želeo je da se zabavi i prekrati letnje dane. Vrlo često je bio zagledan u nebo i koristio oruđa da vrši eksperimente. Shvatio je da ako zabode nož u čvrstu zemlju, da će on mnogo jače vibrirati, nego nož zaboden u rastresitu zemlju. Sa drugarima je osmislio čitav jedan sistem kako da komuniciraju među sobom a da ne izgovore ni jednu jedinu reč, a razlog toga je bilo što je u to vreme bilo jako puno lopova koja su želela da ukradu goveda. Oni su zapravo formirali liniju na kojoj bi zabili noževe i kada bi jedno dete udarilo nož, kada vidi lopova, ostali bi isto bili upozoreni. Taj signal bi putovao od jednog do drugog noža, a među poslednjima je bio dečak najbliži selu, koji je trčao da obavesti roditelje da dolaze lopovi. Pupin kasnije svoja dela i bazira upravo na toj dečijoj igri - završila je Jelena.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
