LABAN BOREĆI SE SA SUZAMA OTKRIO OVO O PAPA FRANJI: Keliju je delio sa Amfilohijem! U mladosti bio izbacivač i diplomirani hemičar koji obožava tango
Odlazak poglavara Rimokatoličke crkve predstavlja kraj jedne ere Vatikanske kurije. Papa Franjo bio je 266. papa, a izabran je 2013. godine.
Bio je prvi papa iz latinske Amerike, a Franjino papinstvo obeležile su reforme unutar Vatikana i naglasak na milosrđu i brizi za siromašne, bio je poznat po svojoj skromnosti i posvećenosti socijalnoj pravdi. Odbijao je luksuzne papinske rezidencije i često koristio javni prevoz. Bio je jedan od najznačajnijih reformatora Katoličke crkve u savremenoj istoriji. Promovisao dijalog sa muslimanima, Jevrejima i pravoslavcima.
Na ovu temu za Kurir televiziju, kao i na pitanje kako će novi papa biti izabran, za Kurir televiziju govorili su novinar Boško Jakšić, Miloš Laban, spoljnopolitički analitičar, Dragoljub Kojčić, politički filozof, kao i teolog Draško Denović.
- Promovisao je globalni mir, bio je angažovan oko međureligijskog dijaloga, sve vreme tokom tih godina na prestolu Svetog Petra se protivio patologiji moći i borio se za interese siromašnog dela sveta. Dobio je nadimak narodni papa. On je ostvario jednu istorijsku ulogu, pokušavao je mnoge reforme, ali ne verujem da je baš toliki reformator. Ipak, uneo je značajne promene u liberalizaciju - rekao je Jakšić.
On navodi da je za 2000 godina katoličke crkve teško biti prvi po nečemu, a on jeste prvi papa koji ne dolazi iz Evrope, prvi iz jezuitskog veka, pa je i dodao:
- Njegova skromnost je velika suprotnost sa njegovim prethodnicima, a tako je zadobio simpatije ne samo vernika katoličke crkve, već i onih koji su van Vatikana. Zato je njegova borba za siromaštsvo i njegov socijalni angažman nešto što ga je ovekovečilo.
Kojčić kaže da to koliko je njegova papska misija bila blagotvorna za dijalog i pružanje ruke pomirenja u konfliktnom svetu najbolje pokazuje jedna stvar:
- Ovo je jedina ličnost oko koje postoji jedna saglasnost. Iz jednog istorijskog i religijskog ambijenta koji nam nije bio naklonjen došla je ličnost o kojoj postoji konsenzus o njegovoj dobroti - kaže Kojčić.
On dodaje da je ovo čovek koji je došao sa drugim senzibilitetom, dok je Laban podsetio da je on pozitivna ličnost koja je ostavila lep trag u svom životu:
- U pravoslavnoj crkvi se ne pale sveće za mrtve, već smao za žive, tokom uskršnjih praznika, što znači da je papa simbolično živ - kaže Laban.
Laban kaže da je Papa Franja kao mladi sveštenik delio keliju sa mladim sveštenikom našeg porekla, mitropolitom Amfilohijem Radovićem, pa su se oni šest meseci i družili, a to prijateljstvo je ostalo do kraja života.
- To pokazuje kakav je lik bio u to vreme papa Franciskus i veoma mi je lično žao što on više nije među nama - rekao je Laban, trudeći se da ne zaplače.
Jakšić je podsetio da je papa Franja u mladosti bio izbacivač iz noćnog kluba, bio je diplomirani hemičar koji je voleo da igra tango, vatreni navijač sportskog kluba, a onda je kada je preuzeo pontifikat odmah stekao reputaciju jednostavnog čoveka.
- Primao je kardinale stojeći, a ne sedeći na prestolu. Često je govorio o siromaštvu, pa čak da bi voleo da je crkva siromašna da bi se lakše posvetila siromašnima. Živeo je unutar zidina Vatikana koja je izgrađena za goste. Odbijao je da se vozi papamobilom, već se vraćao sa kardinalima sa skupova u istom autobusu - dodaje Jakšić.
Đenović kaže da su novi kandidati za papu svi kardinali ispod 80 godina starosti, zato što svi oni sa 80 godina idu u penziju osim pape:
- Komornik je preuzeo dužnost da vodi i obavlja sve poslove u Vatikanu, a to je sada kardinal Kevin Pavel. On ne može da donosi nikakve velike i značajne odluke, već samo svakodnevna pitanja Vatikana. Kada papa umre, komornik tri puta poziva papu po krštenom imenu, ako se on ne odazove proglašava ga mrtvim i uništava pečat na njegovoj ruci.
On objašnjava da nakon sahrane komornik saziva konklavu, a on će voditi i proces izbora pape, gde su kardinali zaključani i potrebno je dobiti dve trećine glasova kako bi se odabrao papa.
- Obično postoje glavni kandidati, a i sami kardinali nastoje da skrate proces, pa svi kardinali koji nemaju realne šanse da postanu papa, za njih se ni ne glasa - kaže Đenović.
Jakšić je objasnio da je pravilo već 15 vekova unutar Vatikana da se o novom papi ne razgovara dok je jedan papa živ, bez obzira da li je u komi ili na samrti.
- Unutar vrtova vatikanskih se to sigurno nije pričalo. To je ostavljeno za ove dane sada, a sada se sigurno mnogo šapuće o tome ko će biti kandidat. Desetorica će se odvojiti od 252 kardinala koji sada imaju pravo glasa. Od tih 10 papabila, kako se zovu kandidati sa šansom da budu izabrani, pripadaju različitim strujama Rimokatoličke crkve. Čitava crkva deluje homogeno, pod kapom jednog jedinog pape bez koga ni jedna odluka ne može da se donese, ali to ne znači da ne postoje ozbiljne razlike između konzervativnog i liberalnijeg načina crkve. Te dve struje će krenuti u lobiranje.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
· Reaguj