KOLIKO PARA, TOLIKO ZDRAVLJA? Da li je budućnost Srbije u privatnim institucijama? Milošević: Kada dobijete dobru uslugu besplatno, tada je država jaka
Zdravstveni i školski sistem naše zemlje uvek su u fokusu, a sve češće se postavlja pitanje da li ćemo morati u privatne klinike i škole?
Da li se sigurnost pacijenata i učenika nalazi u privatnim klinikama i školama, i ko će to da plati, neka su od pitanja koje postavljamo u današnjem izdanju emisije "Ni pet, ni šest"
Na ovu temu govorili su doktor Vanja Milošević, ginekolog, doktor Borislav Antonijević, ginekolog, profesor doktor Valentina Arsić Arsenijević, profesorka na Medicinskom fakultetu u Beogradu, kao i profesor doktor Ratko Ristić, profesor na Šumarskom fakultetu u Beogradu.
- Stvari su se značajno promenile. Prvo je to krenulo sa zdravstvenim sistemom. Trenutna situacija je poslednji udarac u obrazovanju i sve razotkriva. Izvršila sam ozbiljnu analizu zdravstvenog i obrazovnog sistema od 2000. godine i uspela da napravim analizu. Zloupotreba Bolonje je to što ima mnogo više mogućnosti za malverzacije - kaže Arsić Arsenijević.
Milošević kaže da je biti zdravstveni radnik nešto najbolje što možete da pružite, pa kaže i da podela na privatno i državno jeste veštačka podela:
- Siguran sam da se loše stvari dešavaju i u državnom sektoru, ali pitanje je da li je prioritet sigurnost koju pružaju državne klinike, ili lepa soba i dobar obrok u privatnoj klinici. Većina lekara i u državnim ustanovama je ulazeći u medicinu imalo u osnovi to da je zadovoljstvo raditi ovaj posao, većina nas bi platilo da radi ovaj posao - kaže Milošević.
On postavlja pitanje da li se sada postavlja način razmišljanja "koliko para, toliko zdravlja"?
- Tokom Korone sam pozvao kolege koji imaju svoje privatne klinike da bar za to vreme otvore vrata svojih ustanova građanima. Treba da pokažemo da smo plemeniti i veliki, bar za trudnice da privatne klinike otvore vrata, a odziv je nula - kaže Milošević.
Milošević kaže i da lekare ne treba deliti na privatne i državne, već dobre i loše, pa ističe da su sredstva svakako upućena od strane države i da jo je najbitnija uspešnost.
- Kada pacijentkinja dobru uslugu dobije besplatno, tada je država velika i uspešna - kaže Milošević.
On kaže da je za 33 godine iskustva doživeo da se sa privatne klinike pacijent pošalje na državnu, ali nikada nije doživeo da pacijenta moraju sa državne da hitno preusmere na privatnu kliniku.
Ristić je naveo da je obrazovanje i zdravstvo sposobnost jedne države da postoji u realnim okolnostima i zadovolji potrebe zajednice zbog koje postoji:
- Obrazovni proces je poprilično narušen. Imali smo drastični udar tokom Kovida, kada je počela ona katastrofalna onlajn nastava, pečatirala je osnovce i srednjoškolce i posledice se sada osećaju. Vidimo to po studentima koji su to prošli, a sada su na fakultetima - kaže on.
Ristić dodaje da je bitno imati javnu svest da fakulteti produkuju stručnjake koji će raditi na zahtevnim i odgovornim mestima našeg sistema, našim ministarstvima, institucijama i agencijama:
- Da li mi školujemo kadar koji može da odgovori našim zahtevima? Do 2014. godine na Univerzitetu u Beogradu, od trenutka uvođenja Bolonje 2006. godine, imali smo doktorata kao u 200-godišnjoj istoriji univerziteta. Dosta vremena provodim pričajući sa studentima, deca iz provincije nisu oduševljena sa time što moraju da plaćaju privatni smeštaj ili troškove života u Beogradu iako imaju studentski dom, ali oni kažu vidimo da nešto nije u redu, hoćemo da menjamo sistem, nećemo da idemo u inostranstvo i nećemo da se učlanjujemo u političke partije kako bi se kvalifikovali da dobijemo neki posao. Želimo ovde da zasnivamo porodice i ostvarimo svoje snove u Srbiji, ali da bi to bilo moguće, sistem mora da se promeni - kaže Ristić.
Antonijević kaže da ne bi poslao dete da studira privatni medicinski fakultet i da je ona studirala državni medicinski fakultet, pa je dodao:
- Niko neće da izrekne istinu i osvrne se na glavni cilj. Kada govorimo o zdravstvu, glavni cilj je zdravlje pacijenta. Ako je glavni cilj zdravlje pacijenta, da li ćemo napraviti zamenu teza da zdravlja zavisi od komfora, ili od ljudi koji se bave tim pacijentom?
On kaže da se državno i privatno ne mogu odvojiti jer isti ljudi rade u obe institucije, ali kažu da postoji razlika u kvotama:
- Kod mene je kvota 30 pregleda na dan, jer su to kvalitetni pregledi. Mene ne interesuje da li će pacijent uraditi pregled u državnoj ili privatnoj klinici, mene zanima kvalitet. Ako ja ispunim kvotu u državnoj, pa ga povećam u privatnoj, tu više kvaliteta nema.
Antonijević kaže da ukoliko se zdravstvo gleda kroz finansijski izveštaj lekara na kraju meseca, tu se gubi vid od glavnog cilja, a to je zdravlje pacijenta.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
· Reaguj