Srbi od 15 godina pa naviše sede u proseku 4,7 sati dnevno! Deca sve češće imaju deformitete kičme i stopala, a ova stvar je najopasnija!

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je zabrinjavajuće podatke koje se tiču fizičke aktivnosti naših ljudi i posledica koje su vidljive čak i kod dece u osnovnoj školi.

- Slogan pod kojim se ovaj datum obeležava je "Kretanjem do zdravlja”, a cilj je promocija svakodnevne umerene fizičke aktivnosti. Ciljna grupa je celokupna populacija uvažavajući sve različitosti u smislu uzrasta, pola, verske, rasne, socijalne, ekonomske i etičke pripadnosti. Fizička neaktivnost uz nepravilnu ishranu predstavlja važan faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, a kod školske dece može da utiče i na nepravilan razvoj tela i nastanak deformiteta. U svetu je približno 31 odsto odraslih osoba i 80 odsto adolescenata nedovoljno fizički aktivno - navodi "Batut" i dodaje:

- Prema podacima iz Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije u 2019. godini, 41 odsto odraslih ispitanika je bilo nedovoljno fizički aktivno (46 odsto žena i 36 odsto muškaraca). Populacija od 15 i više godina sedi u proseku oko 4,7 sati dnevno (najviše stanovnici Beograda - gotovo 5,8 sati). Ekscesivnom sedentarnom stilu života (sedenje 420 i više minuta tokom jednog dana) je bilo izloženo 23 odsto stanovnika Srbije starosti 15 i više godina. Preporučenih 30 minuta dnevno u hodanju ili vožnji bicikla provodilo je samo 9,7 odsto ispitanika. Tek svaki jedanaesti stanovnik se bavi fitnesom, sportom ili rekreacijom najmanje tri puta nedeljno u trajanju od najmanje 10 minuta.

Prema rezultatima analitičke studije "Zdravlje stanovništva Srbije 2001-2020” Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, na sistematskim pregledima učenika osnovnih škola u 2020. godini deformacija kičmenog stuba je bila registrovana kod 12 odsto pregledanih učenika i deformacija stopala kod 13,8 odsto. Kod učenika srednjih škola u 2020. godini deformacije kičmenog stuba imalo je 14,5 odsto pregledanih učenika, a deformitete stopala 8,3 odsto.

- Na osnovu rezultata Istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem kod dece školskog uzrasta u Republici Srbiji (Health Behaviour in School-aged Children Survey, HBSC) iz 2022. godine, u svim uzrasnim grupama dečaci su fizički aktivniji od devojčica, a sa godinama se zapaža smanjenje broja svakodnevno fizički aktivne dece što je posebno izraženo kod devojčica, pa je samo 16,0 odsto devojčica u prvom razredu srednje škole svakodnevno fizički aktivno u skladu sa preporukama. I rezultati poslednjeg istraživanja zdravlja stanovništva Republike Srbije ukazuju na pad fizičke aktivnosti i kod dečaka i kod devojčica u svim uzrasnim grupama, sa 82 odsto u 2013. godina na 68,5 odsto u 2019. godini.

- U cilju očuvanja i unapređenja zdravlja Svetska zdravstvena organizacija preporučuje najmanje 150 do 300 minuta umerene aerobne aktivnosti (ili 75-150 minuta intenzivne aerobne aktivnosti) nedeljno za odrasle osobe, kao i prosečno 60 minuta umerene aerobne fizičke aktivnosti dnevno za decu i adolescente.

Zašto je važna fizička aktivnost za zdravlje?

Institut za javno zdravlje podseća da je redovna umerena fizička aktivnost jedan od najlakših načina za očuvanje i unapređenje zdravlja.

- Brojna istraživanja su pokazala pozitivne efekte redovnih fizičkih aktivnosti na zdravlje: prevencija oboljenja srca, šećerne bolesti, raka debelog creva, depresije i gojaznosti. Fizička aktivnost dovodi do smanjenja povišenog krvnog pritiska, pada masnoća i šećera u krvi. Vežbanjem jačamo svoj srčani mišić (povećavamo udarni i minutni volumen) i pluća (povećavamo disajni volumen i bogatimo alveolarnu mrežu). Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od pojave akutnog infarkta miokarda za 18 odsto, a moždanog udara za 11 odsto. Fizička aktivnost jača naše kosti i celi skelet, smanjuje stres i anksioznost (nervozu), pomažući nam da se opustimo i bolje spavamo. Ona unapređuje rast i razvoj dece i mladih, povećava samopouzdanje, samopoštovanje, osećaj ispunjenosti i zadovoljstva.

Kako povećati svakodnevnu fizičku aktivnost?

• Za vežbanje nije neophodno izdvojiti mnogo vremena u toku dana. Neka fizička aktivnost postane sastavni deo vaših dnevnih obaveza.
• Ukoliko do sada niste bili aktivni krenite postepeno, jer preterano opterećenje može pre da naškodi nego da koristi vašem zdravlju.
• Postepeno produžavajte vreme aktivnosti i opterećenje.
• Neka fizička aktivnost bude raznovrsna, da bi se aktivirale različite grupe mišića.
• Umesto vožnje kolima pešačite.
• Svakoga dana šetajte najmanje pola sata. To znači da siđete dve autobuske stanice ranije da biste se prošetali dvadesetak minuta, a pri povratku jednu stanicu ranije što je dodatnih 10 minuta šetnje.
• Umesto lifta koristite stepenice.
• Ograničite vreme provedeno uz računar i televizijski program.
• Što više slobodnog vremena provodite u prirodi, fizički aktivno (šetnja, rad u bašti, vožnja bicikla ili rolera, odbojka, košarka, fudbal...).
• Vežbajte sa prijateljima. To je dobar stimulans da ne preskačete termine, a i biće Vam prijatnije u poznatom društvu.
• "Po zdravlje hodajte ka reci, a ne ka apoteci!".