Ovako sada izgleda čuvena jahta jednog kralja, cara i maršala: Neizvesna sudbina broda "Krajina" ispod savskog mosta

Ako ste skoro prolazili levom obalom Save, ispod Starog železničkog mosta, sigurno vam se pogled zaustavio na brodu, uskoro stogodišnjaku, čija je sudbina neizvesna. Iako je služio i obeležio živote jednog kralja, cara i maršala, brod koji se zvao "Dragor", kasnije "Krajina", polako pada u zaborav. Ali, ima onih koji bi umeli da ga ožive.

- "Dragor" je kraljevska jahta koju je kralj Aleksandar kupio u Nemačkoj. Brod je bio prava jahta, u stvari nije bio putnički brod nego jahta. Inače je jako dobro održavan, pošto ga je vojska čuvala, švedski kotlovi su bili gotovi kao novi, bronzirani, sačuvani u originalu - kaže kapetan u penziji Đorđe Latovljević.

Služio kralju, caru i maršalu

Brod "Dragor" izgrađen je davne 1928. godine, a posle Drugog svetskog rata promenio je naziv u "Krajina". Obeležio je život jednog kralja, cara i maršala.

Sa tri salona, dva apartmana i 18 dvokrevetnih kabina, luksuzna čelična jahta, sa palubom od mahagonija, najviše vremena provela je u mornarici Kraljevine Jugoslavije. Brod je u jednom trenutku na kratko bio poklonjen bugarskom caru Borisu. "Krajina" je bila poznata kao Titova jahta, ali neki podaci govore da je Tito na nju kročio dva do tri puta u životu. Kasnije je bila u vlasništvu zlatare Majdanpek, koja ga je na kraju prodala.

- Vlasnik koji je kupio je hteo da pretvori to u kafanu, tako da je te kotlove izvadio i prodao. Tako da je brod malo i oštećen, odžak je skinut, pošto je izbačena ta parna mašina jer je brod sa parnom mašinom bio daleko teži, brod je više isplivao i poremetio mu se stabilitet - navodi Latovljević.

Lepi plavi Dunav na Savi

Na levoj obali Save, ispod Starog železničkog mosta smešten je brod "Krajina". Ovde je sniman film Na lepom plavom Dunavu, ali je 2007. godine izbio požar i teško ga oštetio. Sve do danas ovaj brod se nije oporavio.

- Kada bi država bila spremna da se nešto uradi bilo bi prelepo da se brod obnovi i verujem da ne treba tu velikog ulaganja s obzirom da je korito jako dobro. Sad gornji deo, taj što je izgoreo faktički trebalo bi ispeskirati limove unutra, uraditi enterijer, napraviti zidove, prozore i srediti. Verujem da ne treba mnogo sredstava da se to sredi, a mislim da bi bila velika atrakcija da bude u pristaništu kao brod muzej - ističe Latovljević.

Iako je Muzej nauke i tehnike uspeo da zaštiti brod, kao tehničko kulturno dobro, sudbina mu je više nego neizvesna. Poslednji put ova lađa privukla je pažnju javnosti 2016. godine kada su pod nabujalom Savom vezovi "Krajine" popustili i kada je pukom srećom izbegnuta veća šteta.

- Životni san mi je da napravim taj muzej da sutra kada ja umrem se ovo ne razvlači što sam ja napravio. Ovo je istorija, od pojave parnog broda od 1862. kada je knez Mihailo kupio brod "Deligrad". Od tada pa sve do pojave prvog gurača na Dunavu. Od ovog do ovog broda, sve. Kompletna istorija. Samo još da ovo narod vidi - navodi kapetan u penziji.

Kurir.rs/ RTS