"LJUDI SE NE SLUŠAJU, ZATO I JESMO PO ORDINACIJAMA" Zašto je poverenje ključno u savremenoj medicini? Lekari objašnjavaju važnosti odnosa sa pacijentima!

U savremenom društvu mentalno zdravlje postaje sve značajnija tema, ali istovremeno ostaje nedovoljno prepoznata i često zanemarena. Brz tempo života, nedostatak međusobne komunikacije i emocionalna otuđenost doprinose porastu osećanja anksioznosti, depresije i usamljenosti kod svih generacija.

 U savremenoj medicini sve više se prepoznaje značaj celovitog pristupa pacijentu, koji podrazumeva slušanje, razumevanje i kontinuiranu brigu. U tom procesu, porodični lekar igra ključnu ulogu jer poznaje čitavu porodičnu dinamiku i tako lakše dolazi do suštine problema, što je Talijan Petković i objasnila:

- Suština je da budeš prisutan sa pacijentom, da ga saslušaš, da ga pitaš kakve probleme ima, da uđeš u suštinu. Bilo bi veoma korisno imati porodičnog lekara u domu zdravlja, jer kao i u homeopatiji – ti poznaješ oca, majku, decu, baku i deku, i celu njihovu situaciju. Tada je mnogo lakše delovati na pravilan način. Osnovno je da te neko sasluša i da bude uz tebe potpuno, bez razmišljanja o bilo čemu drugom - kaže Talijan Petković i dodaje ko se najviše "otvara" kod lekara, koje generacije i da li su to muškarci ili žene:

- Najčešće su to žene. One su otvorenije od muškaraca i nekako im je prirodniji takav vid komunikacije. Logično je da ih pitaš kako se osećaju i šta stoji iza toga. Muškarci su, pak, navikli na konkretnije. Ako su sinusi – šta je sa sinusima. Većina ljudi se opusti kada ih pitamo, pa priznaju da o tome nisu ni razmišljali. Deca takođe osete slobodu da kažu nešto što možda niko ne bi očekivao.

 Tenzija, nervoza, tuga i depresija su simptomi koje često objedinjavamo pod rečenicom "ne osećamo se dobro". Ne govorimo i ne otvaramo se nikome, a Nikolićeva je objasnila koliko se to odražava na fizičko telo:

- Odražava se i na pogled, i na osmeh, i na reč – na samo prisustvo. Mi smo otuđeni sami od sebe i jedni od drugih, sa tendencijom da se ta distanca uvećava. Uglavnom kažemo da nam nije dobro, ali ajde, idemo dalje. To nije dobro. Kada nisam dobro – treba da priznam sebi to. Ono što osećamo ima svoj rok trajanja, ali mi imamo naviku da se utapamo u neko osećanje, pa nam je lakše da budemo letargični i da uzimamo energiju od drugih, nego da se sami pokrenemo i koristimo svoje resurse.

- Jedno je biti ušuškan i uživati u toj ušuškanosti, a drugo je mučiti samog sebe. Na primer, kada dođu na terapiju, bez obzira da li su muškarci ili žene, prvo pitanje je: "Šta tebe muči?" Prvo se uspostavlja veza. Neko je spreman da ispriča roman, neko ćuti, nekome krene suza, a neko „krivuda“, kao da mu pitanje nije jasno. Sve to govori koliko je ta osoba spremna da se razvija i raste.

 Rusija je u potpunosti otvorena za ovakve stvari i oni ih sprovode kroz institucije. Po upotrebi antidepresiva spadamo među vodeće zemlje, a Janjetović je objasnio kako su Rusi to kanalisali:

- Davne 1993. godine, iz vojske Republike Srpske, uputim se preko Beograda za Moskvu. Dobijem poziv Instituta za narodnu medicinu da dođem na njihov seminar. Krenem, a moj nadređeni me pita: "Ko to finansira?" Otvorim novčanik – 50 maraka. Pita me da li sam nekad bio u inostranstvu. I tako, stignem na odredište. U narodu se kaže: „Sreća prati hrabre.“ To moramo učiti našu decu. U Moskvi su mi svi pomagali – rekao je Janjetović i opisao kako izgleda taj institut:

- Imate ordinacije gde se radi, prostor za predavanja, a zatim praktični deo. Direktor instituta je bio glavni psihijatar u Moskvi, sa brojnim titulama iz oblasti alternativne medicine. Prošli smo kurs i praksu na njihovoj klinici. Kada sam to video, rekao sam: „Kako je tumor nastao, tako je i nestao.“ Tamo sam radio svojim stilom, koji sam nasledio od roditelja. Sve sam posmatrao i snimao. Savremeni načini obučavanja.

 Osećaj tenzije i nervoze, koji se ponekad prenosi i iz najbližeg okruženja, često iz kuće, vrlo je rasprostranjen. Panović objašnjava da li se to može zaustaviti:

- Treba. Savremeni čovek živi neorganizovano i brzo. Mi smo žrtve brzih informacija, loše organizacije, pogrešnih prioriteta i prevelikog broja kontakata s ljudima koji nam crpe energiju. Naše telo i resursi nisu neiscrpni. Čovek koji loše raspoređuje svoje vreme, loše funkcioniše. Stres menadžment u pogledu vremena potreban je svima. U mojoj školi roditeljstva na VMA, termin „nije mi dobro“ ne znači skoro ništa. Kao kada detetu kažete „nisi bio dobar“. Ne govorimo precizno. Navikavamo se na loša stanja, i danas imate stanje „naučene bespomoćnosti“. To su ljudi koji se stalno žale - kaže Panović i dodaje:

- „Sami“ i „usamljeni“ nisu isto. Imate ogroman broj ljudi koji su usamljeni, iako žive u zajednici. To ne važi samo za odrasle – ima mnogo dece koja žive u svom virtuelnom svetu, što ih vodi u nesigurnost i teškoće u snalaženju, izborima, organizaciji... Samac teži društvu, dok je usamljenost u zajednici veliki problem. Danas veoma malo razgovaramo u kući. Niko nikoga ne sluša. Živimo u vremenu velikih sloboda, a najveći problem su loši brakovi. Brak je danas u velikoj krizi – svi. Imam par koji se venčao pre pet meseci, a sada je u procesu razvoda. Ljudi se ne vole srcem.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs