POSLEDICE SU FATALNE! Kada nas nešto zaboli, savete o dijagnozi tražimo preko veštačke inteligencije, a lekari upozoravaju: Takva navika je veoma opasna!
Sve češće kad nas nešto zaboli, umesto da odemo kod lekara - za savet pitamo veštačku inteligenciju. Pretražujemo simptome, postavljamo sebi dijagnoze, pa čak i odlučujemo koji lekovi su nam potrebni. Ta navika, upozoravaju stručnjaci, može da bude opasna – pa čak i fatalna.
Samo jedan klik deli nas od mora informacija – ali kada upišemo simptome u pretraživač, često nas ne sačeka odgovor, već lavina strahova. Umesto utehe, dobijamo najgore moguće scenarije. I dok veštačka inteligencija sve više ulaze u naš svakodnevni život, čini se da, kada je zdravlje u pitanju, građani još uvek najviše veruju lekarima i farmaceutima.
Pitali smo građane da li redovno posećuju lekare, ili se ipak opredeljuju za traženje dijagnoze preko interneta.
- Kod lekara idem i na redovne kontrole, sistematski pregledi. Pa više volim lekara nego Gugla;
- Ko se još leči po novinama;
- Kucam ja na internetu, ali ipak odem i kod lekara jer nemam poverenja u internet - rekli su građani.
Preuzimanje tuđe terapije ili slepo praćenje online preporuka može biti ne samo neefikasno, već i opasno, upozoravaju lekari. Svakom pacijentu neophodan je individualan pristup.
- To je slučaj kao kad nekoga pitate ko ima iste tegobe - šta uzimaš, da uzmem i ja? To može da bude jako opasno i da odvede na pogrešan put. Ne samo da ta terapija može da bude pogrešna, nego se često gubi i vreme - kaže Saša Milićević, pedijatar.
Neki iz radoznalosti, neki iz straha, a neki jer žele da odu kod lekara. I dok AI nudi odgovore, psiholozi poručuju – iza toga često stoji mnogo dublji problem.
- Iza te potrebe najčešće se krije strah od bolesti, smrti, neizvesnosti i gubitka kontrole. Umesto da ih internet umiri informacijama koje izguglaju, najčešće dodatno osobe koje koriste pretraživače najčešće se dodatno uznemire jer bez stručnog konteksta svaka informacija može delovati vrlo opasno - kaže Marija Božić, sistemski psihoterapeut.
U moru članaka i foruma, ljudi često pogrešno protumače simptome. Umesto da otkriju uzrok bola, sami sebi postave dijagnozu – najčešće onu najgoru.
- Tako da ljudi su često skloni da sebi postave dijagnozu pa čak i mogu čak i terapiju da krenu. Znači kažu - ja nemam vremena da dođem do doktora. To mi ne smemo da koristimo koliko god je komplikovano. Nekada je stresno. Ljudi se nekada plaše. Ali uvidio sam da kompjuteri i različite robote nikada neće moći da zamene ono što može lekar. A to je taj odnos sa pacijentom i ta procena šta je zapravo u tom pacijent - zaključuje Milićević.
Istraživanja u više od 20 evropskih zemalja, pokazuju da Doktor Gugl i doktor AI i dalje nemaju šanse u poređenju sa strukom. Iako se velike nade polažu u upotrebu veštačke inteligencije, ipak je prioritet zakucati na prava vrata - ona u ordinaciji.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
