Sara je otišla u Solun, onda se onesvestila i pena joj je krenula na usta: Ovo su simptomi bolesti od koje boluje oko 75.000 ljudi u Srbiji, nekad su pritajeni

U Srbiji, prema nekim procenama, između 70.000 i 75.000 ljudi živi sa epilepsijom, hroničnim, neurološkim poremećajem koji karakterišu ponavljajući epileptični napadi.

- Išla sam sa drugaricama u Solun. Vozila sam ceo put. To prvo veče smo izašle i pile smo alkohol. Drugo veče nismo izašle. Bile smo preumorne i nismo ništa pile. To naglašavam, zato što je glavni otkidač za epilepsiju upravo alkohol i nedostatak sna, tačnije premor - ispričala je Sara na Tiktoku gde ima nalog "radovic___s".

Ona se samog epileptičnog napada ne seća. Drugarice su joj kasnije ispričale šta se izdešavalo.

- Ja sam baš imala školski primar grand mala epi napada. Taj napad traje dosta dugo. U mom slučaju trajao je oko pola sata. Poslednje čega se sećam jeste da sam legla da spavam. Prvi moment kog se sećam nakon toga je da je tehničar iz Hitne pomoći ispred mene. U tom momentu ja sam verovala da je neko provalio u apartman. Zbog toga sam bila i agresivna - priča ona.

Tehničari su u prvom trenutku zbog te njene agresije, koja je bila posledica zbunjenosti, mislili da je na nekim drogama.

- Na kraju sam otišla u bolnicu. I to je još jedan podsetnik da obavezno uplatite zdravstveno osiguranje. Ja to nisam uradila. Ležala sam tamo tri-četiri dana, ne mogu tačno da se setim, i nakon toga sam došla u Beograd gde sam nastavila sa dodatnim ispitivanjima. U Grčkoj mi ništa konkretno nije rečeno, sumnjali su odmah na epilepsiju, radili su mi neke pregleda, ali je bio problem sporozumevati se sa doktorima, jer nisu znali ni jednu reč engleskog. Bukvalno smo se sporozumevali rukama i nogama - kaže ona.

Epi napad je kod nje izgledao tako, što je, kako kaže, u više navrata gubila svest.

- Išla mi je i pena na usta. U momentima kada sam bila u polusvesnom stanju, pričala sam nepovezano. Ja se toga ne sećam, ali su mi rekli da sam pričala neke nebuloze. Padala sam u nesvest i vraćala se, i to je trajalo sve pola sata. Sve to je bilo dosta traumatično za moje drugarice koji nisu imale pojme šta se dešava - priseća se Sara, koja je, kada je došla u Beograd, nastavila sa pregledima, te joj na kraju i postavljena dijagnoza.

Ona sada na društvenim mrežama, pruža podršku osobama koje, takođe, imaju epilepsiju i prolazte kroz sličnu situaciju.

- Moram reći da sam dosta toga potisnula i da se uopšte ne sećam tog perioda. Usledilo je potpuno povlačenje u sebe, onda trudnoća, i potpuna zbunjenost kako ću ja to? Imala sam osećaj da mi se ceo svet okrenuo, i da me više niko neće gledati kao do tada. Kako ću da izlazim?! Kako devojka sa 25 godina da nekome kaže da ima epilepsiju? Strašno zvuči, a, evo, dve godine kasnije snimam i pričam o tome ponosna na sebe. I, da, mogu da budem i prijatelj, i devojka i ono najbitnije mama. Naravno ima dosta stvari koje sam morala da promenim u načinu života, više nisam "razuzdana tinejdžerka" - kaže dodajući da poruka koju želi da pošalje je da se sve može postići, samo je potrebno ići polako.

Šta je epilepsija

Epilepsija je hronična neurološka bolest koja se pre svega manifestuje ponavljanim i nepredvidivim epizodama prekida normalne funkcije mozga. Ove epizode predstavljaju epileptičke napade. Prepoznavanje epileptičkog napada je osnova postavljanja dijagnoze epilepsije.

Pod epileptičkim napadom se podrazumeva prolazna pojava simptoma i/ili znakova, koji su posledica nenormalne, prekomerne ili hipersinhrone aktivnosti neurona u mozgu. Termin napad u sebi sadrži odrednice: paroksizmalnost (naglost), iznenadnost (neočekivanost), tranzitornost (prolaznost) i kratkotrajnost. Prosečno trajanje Epi napada je oko jedan minut.

Tipičan toničko-klonički napad retko traje duže od pet minuta. Duže trajanje od pet minuta, obično ukoliko se ne prekine upotrebom medikamenata, traje trideset ili više minuta i tada to nazivamo epileptički status. Epileptički status je ozbiljan zdravstveni problem i može ugroziti život pacijenta.

Klinička slika – Simptomi epilepsije

I pored kratotrajnosti, epileptički napadi iscrpe i izmore bolesnika, zbog čega se naknadno satima i danima oporavljaju. Paroksizmalnost (naglost) i postiktalni umor su karakteristike koje su najupadljivije povezane sa epileptičkim napadom. Umor jedino ne prati apsanse (kratkotrajne napade gde dolazi samo do prolazne odsutnosti - izmenjenog stanja svesti).

Klinička slika epileptičkog napada zavisi od:

• lokacije početka napada u kori velikog mozga
• puteva propagacije (širenja)
• zrelosti mozga
• ciklusa budnosti – spavanja
• medikacije i mnogih drugih faktora.

Bilo koji simptom se može javiti kao simptom epileptičkog napada. Neki simptomi se javljaju značajno učestalije kao:

• pomućenje ili gubitak svesti
• konvulzije
• mioklonizmi
• ritmički treptaji očnih kapaka
• epigastrička aura (nelagodnost, mučnina, grč u pregledu sredine gornjeg dela trbuha) i dr.

Ponekad su epileptički napadi ograničeni na veoma mali deo moždane kore i simptomi mogu biti krajnje nespecifični i neobični, pa je teško klinički postaviti dijagnozu epilepsije. Tada osnovne odrednice napada ( prolaznost, povremenost, naglost i neočekivanost), mogu nam uz dijagnostičku proceduru pomoći u postavljanju dijagnoze.