"HRVATI IDU OD GROBA DO GROBA I BIRAJU KOJI ĆE SRPSKI SPOMENIK DA SRUŠE!" Analitičari o posledicama novog usvojenog zakona u Zagrebu!
Odluka hrvatskih vlasti da uklone određene nadgrobne spomenike i sporna tumačenja zakona koji regulišu memorijalnu baštinu izazvali su burne reakcije u Srbiji.
Dok jedni ukazuju na potrebu suočavanja s prošlošću, drugi u tome vide pokušaj revizije istorije i brisanja sećanja na žrtve srpskog naroda. Sagovornici koji su gostovali u emisiji "Ni pet ni šest" ,Jugoslav Petrušić, međuanrodni agent, Mina Zirojević, doktor uporednog prava, Nenad Vuković iz Društva lobista, Dragan Petrović stručnjak za geopolitiku upozoravaju da je reč o ozbiljnom civilizacijskom i pravnom pitanju koje prevazilazi puku političku odluku, već je reč o borbi za očuvanje identiteta, dostojanstva i prava na sećanje.
Petrušić objašnjava da ukoliko dođe do brisanja srpskih spomenika, mora uslediti zahtev za uklanjanje desetina hiljada drugih obeležja koja, prema njegovim rečima, slave fašističku prošlost.
- Ako je tačno da neka grupa ljudi traži da srpski borci budu izbrisani, onda ćemo mi tražiti da se ukloni njihovih 150.000 nadgrobnih spomenika iz Drugog svetskog rata, gde su priznati kao fašisti, i gde su ubijali u ime različitih nacionalnih struktura fašista – od 1990. do danas. Veličaju Antu Pavelića i druge. Mogu da navedem 150.000 tabli koje su postavljene u ime različitih nacionalnih partija. Možda ćemo mi promeniti 1.000 spomenika, ali oni moraju 150.000 da promene, i tome treba da težimo. Ono što su uradili jeste najteža kazna s kojom su se igrali. Mislili su da će iskoristiti situaciju u Srbiji, i svaki put nas pritisnu kao zmija žabu. Čim se domognu Evropske unije, misle da je to Sveto pismo. Drugo, jedno grobno mesto je privatno vlasništvo, i ne možete na takav način da utičete na njega – kaže Petrušić i dodaje:
- Ti ljudi su živeli na tom mestu i imaju svoje spomenike. Ne radi se ovde samo o tome ko je s kim ratovao i ko je stradao. Čak i ako se vodimo kao gubitnici u Hrvatskoj, odnosno kao agresori, ovde se radi o ljudima čiji su koreni tu, čije su kuće tu, i njihovo grobno mesto je zakon. Ne ugrožava nikoga. U zakonima Evropske unije taksativno piše šta je krivično delo i kako ono utiče na jednu zajednicu. Imamo stotinak spomenika na kojima piše da su se borili za svoje, što ne ugrožava hrvatsku ili bilo koju drugu zajednicu.
Zirojevićeva ističe da svet ponovo ulazi u opasne podele i da se mehanizmi istorijskog zaborava aktiviraju kroz rušenje spomenika i prekrajanje sećanja.
- Ništa nije gotovo. Živimo u cikličnim krugovima i sve se ponavlja ako ne naučimo istoriju. Kao civilizacija, ponovo smo se podelili – na crne i one koji teže ka belom. Crni su seli na konja, uzjahali jahače apokalipse, i svi su opet tamo gde su bili u Prvom i Drugom svetskom ratu. Hrvati su počeli da donose zakone – ništa novo. I ranije su uklanjali spomenike ljudima koji su stradali u Jasenovcu. Grobno mesto je komplikovana stvar – vaši naslednici moraju da plaćaju održavanje spomenika, inače groblje ima pravo da ga ukloni i da ukloni posmrtne ostatke. Zato su Beli Rusi molili druge da im održavaju grobove. Srbi su jedini narod koji je s poštovanjem zakopavao i svoje protivnike, po njihovim običajima. To su radili i muslimani - rekla je Zirojevićeva.
Vuković objašnjava da li postoji razlika između rušenja spomenika i uklanjanja nadgrobnog obeležja, te da li Srbija ima zakonska prava i da li je na sve reagovala adekvatno.
- Jugoslav je pomenuo 100 spornih spomenika, ja sam naišao na podatak o 40 do 50. Pratio sam raspravu i donošenje zakona. To je zakon koji, iako počinje kao komunalno pitanje, otvara veoma važna i bolna pitanja. Od Američkog građanskog rata, u mojoj porodici se vrednovala kultura sećanja. Britanske bolničarke su dolazile da spasavaju Srbe od tifusa i njihovi spomenici i dalje postoje. Zakon je bio deo programa partije „Domovinski pokret“, koja je dizala rejting rušenjem spomenika. Donet je 30. aprila, a stupio na snagu osam dana kasnije – što je izuzetno kratak rok. Sve je to sprovedeno brutalno.
Obično se zamišlja da lokalne komisije šetaju po groblju i odlučuju koji spomenik može da ostane, a koji ne. Petrović objašnjava da to ne izgleda baš tako.
- Mislim da Hrvatska ima jasan plan, program, resurse i cilj – koji sprovodi bez kompromisa. Taj cilj je postao neka vrsta „svete krave“, njihov nacionalizam ne bira sredstva. Organizovani su i ništa ne prepuštaju slučaju – čak ni kreaciju javnog mnjenja na internetu. U Drugom svetskom ratu imali smo dva antifašistička pokreta – jedan pod vođstvom Draže Mihailovića, priznat od svih saveznika, i partizanski, koji je na teritoriji Hrvatske imao oko 80% udela - kaže Petrović i dodaje:
- Kad su Britanci videli ishod rata, tražili su od Vlade u Londonu da pregovara samo sa Titom – četnika više nije bilo. Izdejstvovali su da u vladi budu dva Hrvata – Tito i Ivan Šubašić, koji je predstavljao izbegličku vladu. To sam rekao i u jednoj emisiji na Jutjubu, ali svi komentari ispod su bili da lažem – a to je delo Hrvatske.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
