U Srbiji najgori pomor pčela u poslednjih nekoliko decenija! Živadinović: Ako nam nestanu pčele, nestaje i život!

U Srbiji je tokom zime zabeleženo masovno uginuće pčela, više od 50 odsto društava, dok su pojedini pčelari ostali bez celokupnih pčelinjaka, ponajviše zbog prošlogodišnje suše!

Rodoljub Živadinović iz SPOS potvrđuje da je masovno uginuće pčela širom naše zemlje primećeno prošle godine, nakon sušnog leta s dugim toplotnim talasima i temperaturama preko 40 stepeni.

- Zbog suše nema polena, koji je neophodan pčelama. U avgustu i septembru se gaje zimske pčele, koje su kraće živele jer su loše hranjene. Situacija nije svuda ista. Imamo Apatin, gde je uginuće 17 odsto jer su oni na Dunavu, pored vode, a imamo i pčelare koji imaju pomor i do 100 odsto. Tu su i virusi pčela, prisustvo parazita i bolest nozemoza i ovi faktori su svi zajedno delovali, ali inicijalna kapisla je bila loša ishrana - rekao je Živadinović.

Prema njegovim rečima, Fakultet veterinarske medicine je uradio analize, koje su pokazale prisustvo nozemoze, jedne od najraširenijih bolesti organa za varenje odraslih medonosnih pčela.

- Svih ovih virusa ima u pčelama non-stop, ali udruženi deluju visokopatogeno kad je pčelinjak iscrpljen. Ono što može da se uradi, jeste da se daju odgovarajuće zamene polena u okviru pogača kako bi se nadoknadio nedostatak proteina. Treba se potruditi i da se pčele približe rekama i dolinama gde nešto cveta, da bi imale više prirodnog polena.

Dodaje da dodatni problem predstavlja i to što je zbog prolećnog mraza preko 80 odsto bagrema izmrzlo.

- Ima lokacija gde je ostao, ali i tamo gde je dva puta izmrzao. Drugo cvetanje treba da bude uskoro, ali problem je što taj drugi cvet nije medonosan. Prinosi meda su veoma niski zbog klimatskih promena, a falsifikati meda su na više od 80 odsto tržišta. Kao posledicu toga imamo situaciju da sve više pčelara napušta pčelarenje, a ako nam nestanu pčele, nestaje i život. Zato je ovo ozbiljan problem koji se tiče cele nacije.