"BEZ UPOZORENJA STAVE ZABRANU NA PENZIJU NAKON NEPLAĆENIH RAČUNA" Kako država štiti najugroženije grupe od izvršitelja? Evo šta kaže zakon
Od 1. jula 2025. godine u Nemačkoj stupaju na snagu nova pravila koja dodatno štite penzionere i druge građane u slučaju prinudne naplate odnosno izvršenja. Osnovni iznos koji je izuzet od izvršenja povećava se sa 1.499,99 evra na 1.559,99 evra mesečno, što znači da poverioci ne mogu potraživati sredstva ispod ovog iznosa.
Ova mera obezbeđuje da osobi kojoj su sredstva blokirana ostane bar minimalni iznos potreban za osnovne životne potrebe i zakonske obaveze izdržavanja.
Izvršenje se može sprovesti tek kada poverilac dobije izvršni naslov od suda, a čak i tada osnovni iznos ostaje zaštićen. U Srbiji zaštita penzionera u slučaju izvršenja nije na istom nivou kao u Nemačkoj, jer ne postoje jasno definisani iznosi koji su izuzeti od izvršenja.
Na ovu temu za Kurir televiziju govorili su Vujadin Masnikosa, zamenik predsednika Komore javnih izvršitelja, Nebojša Perović, advokat, kao i profesor doktor Snežana Nena Šantić, predsednica Udruženja penzionera Starog grada.
- Kod nas već unazad decenijama postoji deo gde se ne može izvršiti posao izvršitelja, a to je trećina primanja. Ta jedna trećina od na primer 50 hiljada ostaje 15 hiljada - kaže Perović.
On ipak objašnjava i da iako je zakon u Nemačkoj drugačiji, kao i primanja, drugačije su i njihove cene i uslovi za dobijanje kredita, pa je naveo i interesantan podatak da u Srbiji advokati ne mogu da dobiju kredit.
- Postoje plate koje su opterećene kreditima pa se postavlja i pitanje da li se to može izvršiti - kaže Perović.
Masnikosa ipak tvrdi da država i sistem zaštite zavise od toga koliko je država bogata:
- Naš zakonodavac predviđa zaštitu svih izvršnih dužnika, ne samo penzionera, a pruža i zaštitu u vidu toga da ukoliko lice prima minimalnu zaradu, onda se može izvršiti do jedne desetine. Ako je penzija ispod minimalne zarade, a sada je predsednik najavio da će biti 550 evra minimalna zarada, onda je jedna desetina zarade - kaže Masnikosa.
On dodaje da iz godine u godinu pada broj penzionera koji su izvršni dužnici:
- Devedesetih godina su građani bili pozivani na neplaćanje komunalnih obaveza i mnogi su se prezadužili, to su stari predmeti koji su tek sada iz sudova došli do izvršitelja. Negativna posledica digitalizacije je i to što stariji građani zbog svoje digitalne nepismenosti ne plate parking ili druge usluge - kaže Masnikosa.
Šantić kaže da ona kao profesoru univerziteta i doktoru nauka ni njoj nije jasno mnogo stvari na računima za struju, a izvršitelj nakon trećeg neplaćenog računa stavlja se zabrana na penziju, bez upozorenja.
- Nema ni obaveštenja da će izvršitelj već sledećeg meseca krenuti naplatu tako što će staviti administrativnu zabranu. i smo u dužničkom ropstvu do kraja života - kaže Šantić.
Ona je ispričala i priču jednog gospodina koji je proveo par meseci u bolnici, a za to vreme niko nije plaćao račune, zbog čega je na njegovu platu stavljena zabrana od dve trećine koju je nosio do kraja života.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
