Oko 200 srpskih porodica steklo plemićki status: Kroz portrete imućnih i uglednih Srba u Habzburškoj monarhiji o nama posle Velike seobe
Porodični grbovi, kao pokazatelj plemićkog statusa, biserne ogrlice, raskošne minđuše... sve to je na portretima istaknutih Srba 18. veka u Habzburškoj monarhiji i govori da su naši sunarodnici nakon prinudne Velike seobe našli svoje mesto u carevini severno od Save i Dunava.
"Plemstvo u srpskoj vizuelnoj kulturi 18. veka", izložba u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, priča je u slikama o počecima dvovekovnog puta Srba kroz ovu monarhiju, na kom je Karlovačka mitropolija bila magnet koji spaja i okuplja.
A priča kreće od carske privilegije. Originalna privilegija, na pergamentu, koju 1691, samo godinu nakon Velike seobe, Srbima dodeli car Leopold I, stigla je u Galeriju iz Patrijaršije.
- Jako važan dokument za našu celokupnu istoriju i naš narod u Habzburškoj monarhiji. Ovim su u narednih 200 godina boravka našeg naroda u toj državi regulisana sva prava i obaveze - priča nam kustoskinja dr Aleksandra Čelovski, autorka izložbe.
A mi gledamo povelje koje svedoče o sticanju plemstva, koje se moglo dobiti za civilne, vojne ili duhovne zasluge. Za potonje svi naši mitropoliti stekli su prestižni status plemstva.
- Sve su ručno rađene, oslikavane. Nešto starije su u formi listine, malo mlađe knjige. Izrađivale su ih posebne radionice pri dvoru. Plemići su ih obavezno čuvali, jer su u njima bila ispisana prava i privilegije koje imaju. I obavezno su upisivani grbovi, koji su ovde slikani, a navođena su i sva ona mesta gde ta porodica može svoj grb da naslika, predstavi i prikaže - navodi dr Čelovski.
Portreti se niži na zidovima sobe.
- U najvećoj meri ovo su reprezentativni barokni portreti, uglavnom nastali kako bi plemići zabeležili važne trenutke u svom životu. Približno 200 srpskih porodica steklo je plemićki status u monarhiji - govori kustoskinja.
Rodonačelnik znamenite porodice Popović Tekelija predstavljen je u svečanoj vojničkoj uniformi, s mačem.
- A mač i uopšte pravo nošenja mača je u mnogim delovima Evrope u 18. veku bilo rezervisano samo za plemstvo. Dakle, nije mogao da nosi mač onaj ko nije plemić. Jovan Popović Tekelija ima mač, ali i na poprsju orden austrijskog cara Leopolda I i ruskog Petra Velikog. Tu je i porodični grb, pa smo zaključili da je portret nastao 1716. godine, u kojoj je dobio plemićku titulu - kazuje.
Nižu se portreti ove porodice, pa i žena iz nje.
- Obavezno su u svečanim haljinama od svile i čipke, sa izuzetno bogatim aksesoarima - biserne ogrlice, raskošne minđuše, što je karakteristično za modu i ženske portrete do druge polovine 18. veka. U rukama najčešće drže lepeze, mada i fine rukavice, a imaju i fine burmutice na malom prstu - objašnjava dr Čelovski.
Na posebnom mestu, u drugoj sobi, on - Sava Tekelija, koji je inače izložen u prostoriji "Patroni i dobrotvori".
- Hteli smo da istaknemo činjenicu da su plemići ne samo finansijski podržavali srpsku kulturu nego i, zajedno s mitropolitima, uticali na njeno razvijanje, jer su uticali i na izglede grafika i portreta koje su poručivali. Portret Save Tekelije je u stvari naručila Matica srpska kako bi obeležila stotinu godina njegovog rođenja. Rađen posle Tekelijine smrti, na najbolji način sumira plemićku kulturu. Tekelija je predstavljen u svečanoj uniformi, ima mač o bedru, iza njega je zgrada Tekelijanuma, stipendijskog fonda koji je osnovao, kao i knjige koje su činile izuzetno važan deo habitusa Save Tekelije, poslednjeg muškog izdanka ove porodice - kazuje dr Čelovski, dodajući da je i izloženi portret Save Tekelije na odru jedini takav u Srba monarhije.
Ceo jedan zid sobe plemićkih portreta "nosi" neobična porodica, osiječka Joanović Bekeš. Dva brata - advokat i uspešni trgovac, i žene im. I baš one su interesantne. Gotovo identične, samo im se lica malo razlikuju.
- Apsolutno ista haljina, ogrlica, perika, kapa zlaćara koju nose. To nam govori do koje je mere portret u 18. veku vrlo precizna vizuelna tvorevina, kao što su danas, recimo, filteri i Snepčet. A važnije od toga jeste činjenica da se u vreme kada portreti nastaju, a to je 1. avgust 1796, kako na jednom od njih piše, žene više ne oblače ovako. Bilo je to vreme posle Francuske revolucije, kada Napoleon već dolazi na vlast, zaživljavaju prosvetiteljske ideje, slavi se prirodna lepota. I ova moda baroka i starog režima izlazi iz upotrebe. Zato nam ovi pomalo arhaizovani portreti, koji ne pripadaju svome vremenu, govore o sloju društva koji je želeo da se uzdigne među to plemstvo i smatrao da je ovo najbolji način - priča dr Čelovski.
Ovi muškarci, naglašava, nemaju nikakva znamenja plemstva, što je i logično jer su civili, a ne vojnici. A opet ne zna se da li je ova porodica zaista i stekla plemstvo. Nisu pronašli njihovu povelju, što ne znači da ne postoji.
Ista soba primer je i bračnih strategija. Kao među elitom u Evropi, tako i među našim narodom, vodilo se računa da su devojke iz podjednako uspešnih, poznatih i imućnih porodica. Ali - važna stvar, i pravoslavne vere.
- Više od 20 brakova sklopljenih tokom 18. veka među članovima najistaknutijih srpskih porodica jasan su pokazatelj svesti ove društvene grupe o svojoj elitnoj poziciji među pravoslavnim podanicima monarhije - reći će kustoskinja.
Ispraća nas ogromni pano sa odštampanim grbovima 115 plemićkih porodica iz 18. veka. Publici posebno interesantno mesto. Neki su pronašli i svoje prezime...
