BEOGRAD - Lekovi za srce, pluća, preparati za jačanje imuniteta, za potenciju i mršavljenje - deo su palete medikamenata koji se prodaju na crno. Oglasi, pijačne i internet tezge sve su češća mesta na kojima građani dolaze do njih.
Direktor Agencije za lekove i medicinska sredstva Saša Jaćović kaže da ako se takvi lekovi nabavljaju preko ilegalnih lanaca distribucije, prva opasnost je da pacijent unese u organizam neku toksičnu supstancu.
Jaćović ističe da je bilo je slučajeva krede i praha, dodajući da ako i postoji aktivna supstanca ona postoji u smanjenoj koncentraciji. Na taj način zavarava i terapeuta i pacijenta, kaže Jaćović.Kako je nedavno rekao, svaki deseti lek na domaćem tržištu falsifikat.
Prema njegovim rečima, to su pokazale referentne institucije u svetu, pre svega Svetska zdravstvena organizacija.
SZO ima podatke da je to taj odnos. To se isključivo odnosi na širu upotrebu lekova, a ne na legalnu distribuciju. Kada je legalna distribucija u pitanju, tu nema takvih problema, objašnjava Jaćović.
Ističe da Agencija, kako bi sprečila zloupotrebe, intenzivno sarađuje sa nadležnim institucijama - inspekcijom Ministarstva zdravlja, carinom, tužilaštvom.
"U okviru Agencije postoji pi-ar služba koja radi svoj posao adekvatno, gde apelujemo na sve građane da ne koriste te falsifikovane lekove", navodi Jaćović.
Saša Jaćović kaže da u okviru Agencije postoji Nacionalna laboratorija koja pored drugih zadataka utvrđuje, po tačno definisanoj proceduri, da li je neki lek falsifikat.
"Procedure traju u zavisnosti od uzorka, ali mi na osnovu toga izdajemo rešenje i uputstvo nadležnima da li se radi o falsifikatu", navodi Jaćović.Na pitanje zašto se prilikom registracije medikamenata probijaju zakonski rokovi od 210 dana, Jaćović kaže da je kvalitet na prvom mestu, pa u pojedinim slučajevima procedura traje duže.
"Naši eksperti detaljno obrađuju tu dokumentaciju", dodaje Jaćović.
