"Mnogo je više Ustaša u Srbiji, nego u Hrvatskoj!" Pripadnici desnice u emisiji "Ni pet ni šest": Nekada se gubila glava zbog ideologije, bio sam osuđen!
U vremenu političkih previranja i identitetskih redefinisanja, srpska i regionalna desnica beleže sve izraženiji uspon. Pojam „Srpska desnica“ kod mnogih i dalje izaziva strah i odbojnost, ali sve je više mladih koji ne razumeju razliku između levih i desnih političkih ideja – ne zbog neznanja, već zato što se i same ideologije neprestano menjaju. U Evropi i regionu jača trend nacionalno orijentisanih partija koje se otvoreno protive migrantima i zalažu za etnički homogenija društva, a njihova snaga se sve jasnije ogleda na izborima.
U Srbiji, kao i u Hrvatskoj i Crnoj Gori, desničarske grupacije postaju vidljivije, ne samo po političkom delovanju, već i po prisustvu na ulicama, često označenom simbolima i crnom bojom. Ovakva dinamika otvara važna pitanja: kuda vodi sve veća moć desnice, i da li to predstavlja opasnost za manjine i sve one koji se osećaju drugačije ili ugroženo?
Gosti koji su razgovarali na ove teme u emisiji "Ni pet ni šest" koja se emituje na Kurir televiziji, bili su Miša Vacić - predsednik organizacije "Srpska desnica", Pavle Bihali - aktivista i osnivač pokreta "Levijatan", Goran Davidović - vođa organizacije "Nacionalni stroj".
Davidović je na samom početku prokomentarisao svoj nadimak "Firer" i kako ga je dobio:
- 2005. se moj nadimak pojavio u medijima i krenulo je copy-paste, to je pežurativni naziv koji se preneo po novinama. To je ostao kao neki pogrdni naziv koji diskredituje moju političku aktivnost i mene kao čoveka. Ako se sa nekim ne slažete, naravno da će vam dati pogrdni nadimak. Dobro sam prošao, mogao sam proći i gore. Dinko Gruhonjić je bio na toj tribini 2005. i mislim da je od njega to krenulo. Probao sam i da ga tužim, ali je to ostalo. Prijatelji mi se tako ne obraćaju – rekao je on i objasnio na koji način se razvija desnica u Vojvodini.
- Sa Mađarima nema problema, sa Slovacima pogotovo. Postoji ipak jedna grupa ljudi u medijskom sektoru koji podgrevaju nacionalne sukobe. Ja nikada nisam imao problema sa nacionalnom manjinom, isključivo vezano za mene postoje politički sukobi. Jedini međunacionalni sukob je bio između mene i profesora Perovića, koji se izjašnjavao kao Crnogorac. Osuđen sam kao građanin koji ima nacionalnu mržnju prema Crnogorcu, što je apsurdno. Desnica i levica su prevaziđeni termini, sada se više ljudi fokusira na globalizam, na odnos prema Evropskoj uniji i nekim konkretnim problemima – kaže Davidović.
Bihali ističe da je za njega Ustaša svako ko misli loše o Srbiji i njenim građanima, te naglašava da njegova grupa ne dobija mržnju od strane levice, već Ustaša koji žive u Srbiji.
- Mi pričamo o ovome dugo, ali nikako da se namesti situacija da možemo da se udružimo. Mi se otprilike oko svega slažemo, ali suština je ista. Nema tu više levo i desno. Mnogo puta smo i mi više levo, nego desno. Sam termin nacionalista je ono što može da nas definiše u tom političkom smislu i da nam da tu notu. To levo može biti češće radikalnije nego desno, iako ljudi često brkaju te pojmove. Najlepše je "nacionalista" i to zapravo ujedinjuje naše misli i zamisli - kaže Bihali i dodaje:
- Juče smo u Šidu organizovali odbor, mislim da nismo mnogo omiljeni kod Ustaša i nažalost me to boli. Danas sam na X-u proveo mnogo vremena i ne mogu da verujem da imamo mnogo više Ustaša u Srbiji nego Hrvati. To su oni koji misle loše Srbiji. I Vulin je odbio presudu da termin Ustaša nije nikakva uvredljiva reč, već je to svako ko misli loše državi i građanima. To mi budi ogroman gnev.
Davidović podseća da su ljudi kroz istoriju gubili glave zbog svojih ideoloških uverenja, te da uopšte nije lako biti nacionalista:
- Pojam Ustaša gledam kao ideološki termin, postao je pežurativan, previše se koristi. Za mene je Ustaša neko ko je srpskog porekla i ekstremno antisrpski opredeljen. Imaju jako veliki upad u medije. Zbog samo jedne izjave me je Gluhonjić dobio na sudu, tako da košta biti nacionalista i ljudi su gubili glave zbog ideologija. U zatvoru sam bio zbog verske i nacionalne mržnje i posle su pokušali još nešto da mi napakuju.
Za julski koncert hrvatskog nacionalističkog pevača Marka Perkovića Tompsona u Zagrebu prodato je oko 350.000 karata. Perković Tompson je omiljeni hrvatski nacionalistički pevač čiji se gotovo svaki koncert pretvori u nacionalističko divljanje.
- To je pokatoličeni Srbin. 320.000 ljudi dolazi na njegov koncert, ja prezirem što uopšte postoji ta ideja Ustaštva, prvo da bih mogao da ih prezirem, prvo moram da se upoznam sa istom, da znam o čemu on peva. Ovde je i na blokadama u Srbiji veliki broj Ustaša. Postoje mnogo gore njegove pesme. U jednoj pesmi kaže : "To je kuća Maksovih mesara (Maksa Luburića)". Njegovi mesari su zapravo bili komandiri u Jasenovcu i Donjoj gradini, koji su ubijali i decu. Zatim, nastavlja "Oj Neretvo teci i puno Srba Jadranu odnesi". Misli na srpska tela koja su bacana - kaže Vacić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
