Stručnjaci iz ovih škola zarađuju više od onih sa fakultetskom diplomom: Kompletan vodič za srednje škole, evo koliko je bodova potrebno za upis!
Srednje stručne škole igraju ključnu ulogu u obrazovnom sistemu i društvu jer nude đacima da imaju konkretna znanja i veštine. Stručnjaci iz ovih škola ponekad zarađuju više od onih sa fakultetskom diplomom.
Na ovo je ukazao Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola koji je u saopštenju naveo statistiku i prikaz ovih škola i smerova u prethodnom periodu.
- Stručne škole pripremaju učenike za određena zanimanja, ali istovremeno nude mogućnost da nastave školovanje ako to žele. Srednje stručne škole su kombinacija teorije i prakse, zato treba prvenstveno raditi na osavremnjivanju praktične nastave da bi učenici bili spremni za dalji tok tržišta rada. Kvalitetna praktična nastava daje brži put do zaposlenja. Ono što je bitno je i mogućnost upisa na fakultete ili strukovne studije. Veliki broj srednjih stručnih škola nudi odlične mogućnosti za zapošljavanje u zemlji i inostranstvu. Stručnjaci iz ovih škola zarađuju više od onih sa fakultetskom diplomom. Srednje stručne škole su pametan izbor za učenike koji žele da rade i da nastave školovanje sa jasnom profesionalnom orijentacijom - zaključio je Antić u saopštenju gde je analizirano i tačno stanje u ovim školama kada je u pitanju broj slobodnih mesta i interesovanje.
Medicinske škole
Broj bodova za upis:
Mecinska sestra-vaspitač Beograd - 78,88; Zemun - 79,81
Medicinska sestra - tehničar Beograd - 84,40; Zemun - 76,29; Zvezdara - 78,12; Ćuprija - 85,18; Kragujevac - 88,48; Šabac - 79,88; Novi Pazar - 91,60; Leskovac - 89,65.
Kozmetičar: Zemun 76,20; FFŠ 79,31
Farmaceutski tehničar: Beograd 81,39; FFŠ 86,72
Zubni tehničar: Leskovac 86,85
Ogromna jagma se javlja za zdravstvo i socijalnu zaštitu i za jedno mesto konkuriše više učenika i kada bi se analiziralo na čitavoj teritoriji Srbije, obično su to sve učenici sa odličnim uspehom. Ako se pogleda interesovanje i plan upisa od 2012. do 2023. godine vidimo da je on samo 6 odsto.
Eletrotehničke škole
Elektotehničar računara: Beograd, Stari grad - 85,63; Beograd, Palilula - 74,67; Zemun - 70,44; Kragujevac - 83,15; Jagodina - 64,13; Kikinda - 56,09
Tehničar informacionih tehnologija: Beograd, Stari grad - 92,75, Beograd Palilula - 80,32; Zemun - 73,11; Kragujevac - 92,5; Jagodina - 75, 22; Majdanpek - 50,07; Kikinda - 77, 79; Subotica - 82,81; Aranđelovac - 78,26.
Tehničar za administriranje računarskih mreža: Beograd - 88,44; Zemun - 72,10; Kragujevac - 86,86.
Sagledavši stanje u velikim gradovima je potreban veliki broj bodova za upis na smerove u elektrotehničkim školama. U manjim sredinama je potreban mali broj bodova. Takođe, ako se pogleda broj upisanih učenika jedini rast beleži smer elektrotehnika koja je 2012/13. imala upisano 26.500 učenika, a 2022/23. - 28.933 učenika, što je povećanje od 9 odsto.
Poljoprivredne škole
U 2012/13. je broj upisanih učenika bio 17.014, a 2022/23. je broj upisanih učenika bio 9.740, što je smanjenje upisa za 43 odsto.
Znamo da demografska slika nije bila dobra, ali i da su to zanimanja koja deca nisu želela: mesar, pekar, pa i rukovalac poljoprivredne tehnike, cvećar, vrtlar, operater prehrambenih industrija... Tako je, npr. u Leskovcu prethodne školske godine, za obrazovni profil: pekar bilo potrebno 37,78 bodova, za obrazovni profil: mesar 47,69... I druga pomenuta zanimanja imala su minimalan broj bodova za upis, ali nije bilo zainteresovanih đaka, osim za poljoprivrednog tehničara.
Najveći pad upisa učenika je u poljoprivrednim školama, što predstavlja ozbiljan problem održivosti domaće poljoprivrede i sela.
Šta treba uraditi: Bolja promocija poljoprivrednih zanimanja, marketing u osnovnim školama, odnosno, promovisati moderne aspekte poljprivrede, promocija priče koja prikazuje uspešne i mlade poljoprivrednike. Da bi ovo ostvarili potrebne su stipendije i ugovori nakon završene škole za radno mesto, besplatni udžebnici i prevoz. Poljoprivreda kao biznis - aktivirati preduzetništvo, tehnologiju i razvoj. Povećati uticaj medija u popularizaciji poljoprivrede i poljoprivrednih zanimanja.
Tekstil i kožarstvo
U tekstilne i kožarske škole je 2012/13. broj upisanih učenika bio 4.105, a 2022/23. 2.499, što je smanjenje upisa za 40 odsto. Kao što je poznato, retko ko od učenika želi da upiše za obućara. Par učenika je zainteresovano za ovo zanimanje.
Obrazovi profil obućar: minimalan broj bodova za upis bio je 49,09, za galanteristu kože 42,66.
Kao što sami možemo da izvedemo zaključak da će se zanimanja kožarske struke vrlo brzo ugasiti ako se ne preduzmu hitne i adekvatne mere.
U tekstilnim školama, možemo reći da je broj učenika zadovoljavajući i da se deca upisuju. Broj učenika u odeljenju od 20 do 28.
Primer: broj bodova za modnog krojača je 51,94 što je za trogodišnje školovanje jako visok broj bodova potrebnih za upis.
U Leskovcu za modnog krojača je bilo potrebno 39,66, a za mehaničara tekstilnih mašina 44,39.
U Novom Pazaru Škola za dizajn tekstila i kože za obrazovne profile modni krojač, galanterista kože, obućar i konfekcijski šivač se upisuju đaci u nedovoljnom broju.
U Srbiji postoji 32 škole koje izučavaju zanimanja iz oblasti kožarstva i tekstila. Najčešće stručne škole imaju po jedno ili dva odeljenja ovih struka. Svi moramo da se angažujemo da se ove dve grane, u kojima je Srbija bila poznata ne samo u Evropi već i u svetu, dovedu u vrh škola koje su tražene.
Trgovina i turizam
U trgovačke i turističke škole je 2012/13. broj upisanih učenika bio 24.864, a 2022/23. je broj upisanih učenika bio 17.110, što je smanjenje upisa za oko 32 odsto.
U Beogradu: turistički tehničar 75,33 do 76,97; hotelijersko - restoraterski tehničar 73,48.
Trogodišnja zanimanja kao što su: kuvar - 69,44; poslastičar - 66,78; konobar - 65,88.
U manjim sredinama se malo drugačije učenici rangiraju, jer je potreban manji broj bodova za upis i manji broj učenika konkuriše.
Aranđelovac: hotelijersko - restoraterski tehničar 60,48; kulinarski tehničar 62,15; konobar 48,66; poslastičar 54,42.
Vrnjačka banja: kuvar 49,32; konobar 37,87.
U manjim gradovima zanimanje konobar, kuvar i poslastičar nije toliko traženo kao u Beogradu ili drugim velikim gradovima, pa je razlika u bodovima potrebnih za upis i više od 25 bodova. Postoje i poteškoće u popunjavanju odeljenja koja broje znatno manje od 28 učenika.
Ekonomija i pravo
U ekonomskim i pravnim školama je 2012/13. broj upisanih učenika bio 39.532, a 2022/23. 28.113, što je smanjenje upisa za oko 29 odsto.
U Beogradu:
Prva ekonomska: ekonomski tehničar 82,18; finansijsko - računovodstveni tehničar 85,86.
Peta ekonomska - Rakovica: ekonomski tehničar 76,05; finansijsko - računovodstveni tehničar 80,89.
Kragujevac: ekonomski tehničar 70,82; finansijsko - računovodstveni tehničar 72,25; komarcijalista 70,63.
Bor: finansijsko - računovodstveni tehničar 54,82.
Senta: finansijsko - računovodstveni tehničar 60,83; komercijalista 54,12.
U Beogradu za pravnog tehničara potrebno je 78,64 boda.
Zainteresovanost za ekonomsko-pravne struke biće sve više u opadanju zbog automatizacije, digitalizacije sistema i savremenih uređaja pri radu. Treba se orijentisati na praksu u realnim sredinama i specijalizovanim IT smerovima (vođenje računovodstva i knjigovodsta putem računara), potencirati preduzetnička zanimanja.
Građevinarstvo i geodezija
Ako se pogleda interesovanje i plan upisa od 2012. do 2023. godine vidimo da je došlo do smanjenja upisa od 19 odsto (2012/13. - 74.888, a 2022/23. - 6.085).
Ovakva statistika nije u skladu sa interesima i stvarnim stanjem u ovoj oblasti.
Srbija oskudeva i u zidarima, a građevinske škole su nam prazne iako se u zemlji gradi više nego ikada. Zato smo prinuđeni da radnu snagu u građevinarstvu uvozimo iz Kine, Turske i drugih zemalja. Hoćemo naše majstore i želimo da razvijamo domaću privredu.
Gimnazije
Od 110 gimanzija na teritoriji Republike Srbije - Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš su izuzetno tražene, veliki broj učenika konkuriše i svaki učenik se bori za mesto više - kako na prirodnom tako i na društvenom smeru.
Na primer, Novi Sad za "Jovan Jovanović Zmaj" upis na prirodno - matematički smer je potrebno 97,20 bodova; Gimnazija "Svetozar Marković" a opšti smer 91,37; Gimnazija "Isidora Sekulić" prirodno-matematički 93,70, društveno-jezički smer 92,00; Gimnazija "Laza Kostić" za opšti tip: 86,59, prirodno-matematički smer 89,87 i društveno-jezički smer 88,71.
Beograd:
Prema podacima sa prošlogodišnjeg upisa na prirodnomatematički smer Devete gimnazije minimalan broj bodova je bio 94,50. Time je ova gimnazija bila najtraženija i najteža za upis u prestonici, dok je za upis na društveno-jezički smer bilo potrebno 93,20.
Treća beogradska gimnazija - prirodno-matematički smer 94,35, na društveno-jezički smer 91,16.
Deseta beogradska gimnazija je treća po redu: za opšti smer je bilo potrebno minimum 93,90 boda.
Peta beogradska gimnazija za prirodno-matematički smer 92,95, a za društveno-jezički smer 90,91.
Niš
Niška Gimnazija "Bora Stanković": za prirodnomatematički smer 92,64, a za društveno-jezički smer 89,46; Gimnazija "9. maj" za opšti tip 83,94. Gimnazija "Svetozar Marković" za prirodno-matematički smer 90,85, a za društveno-jezički smer 87,96. Prva niška gimnazija "Stevan Sremac" za prirodno-matematički smer 92,50, a za društveno-jezički smer - 90,39.
Kragujevac
Prva kragujevačka gimnazija: za prirodnomatematički smer 90,38, a za društveno-jezički smer 86,17.
Druga kragujevačka gimnazija: za prirodno-matematički smer 72,52; a za društvenojezički smer 83,52; opšti smer 73,46.
U manjim gradovima broj upisnih bodova je jedva 50, čak se ni ne popune odeljenja, ostaju poluprazna.
Zaječar
Za prirodno-matematički smer 60,34; a za društvenojezički smer 50,11.
Knjaževac
Za opšti tip - 50,24.
Jagodina
Gimnazija "Svetozar Marković" za prirodno-matematički smer 62,30; a za društveno-jezički smer 52,76.
Zašto je u ova četiri grada velika potražnja za upisom u gimnazije
- Veliki broj učenika i motivacija roditelja da upišu decu u neku od gimnazija. U većim gradovima gimnazije imaju dugu tradiciju i ugled. Pa privlače đake i iz drugih mesta što dodatno podiše broj bodova potrebnih za upis. U manjim sredinama je manje interesovanje za gimnazije, te učenici biraju srednje stručne škole jer imaju mogućnost za zaposlenje i prolaz prilkom upisa na faklutete ili strukovne studije. Nema puno konkurencije u manjim mestima, veća je konkurencija u medicinskim, elektrotehničkim, ekonomsko-pravnim i ugostiteljsko-turističkoim školama - ocenjuje Antić u saopštenju.
Mašinstvo i obrada metala
Što se tiče mašinstva i obrade metala 2012/13. god. je broj upisanih učenika bio 26.422, a 2022/23. god. je broj upisanih učenika bio 19.936, što je smanjenje upisa za oko 25 odsto.
Po pitanju tehničkih zanimanja TŠ "Novi Beograd" za smer mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje 62,72; tehničar grejeanja i klimatizacije 63,32.
"Tehnoart" škola za mašinstvo i umetničke zanate: mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje 54,52; tehničar za kompjutersko upravljanje (CNC) mašina 53,02.
Kragujevac
Srednja škola "Knez Aleksandar Karađorđević" smer mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje 60,25; Tehničar za kompjutersko upravljanje (CNC) mašina 64,60; Tehničar za industrijsku robotiku 55,40.
Zrenjanin
Tehnička škola smer Mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje 54,12; Tehničar za kompjutersko upravljanje (CNC) mašina 61,81; Tehničar mehatronike 64,11.
Zaključak - raspon potrebnih bodova za tehničare mašinske grupe zanimanja od 50 do 65 bodova.
O zanatima
Potražnja za zanatlijama je u porastu. Tržište rada vapi za kvalitetnim majstorima. Citat "zanat je zlata vredan" prositiče iz činjenice da majstor ima odličnu zaradu i slobodu u samostalnom organizovanju posla. U skoro svim državama na Balkanu, pa i u Srbiji, zanatski poslovi se smatraju manje "vrednim" u odnosu na kancelarijski i posao koji iziskuje fakultetsko obrazovanje.
Najveći uticaj na opredeljivanje pri izboru zanimanja imaju roditelji, pa retko koji roditelj želi da upiše svoje dete na zanat jer smatra da ima nizak društveni status. Ono što zanatske škole nemaju - a to je: savremena oprema - pa veštine koje učenici nauče ne odgovaraju zahtevima tržišta. Zato kvalitetna zanatska nastava treba da ima adekvatnu praktičnu nastavu čime će motivisati učenike da uče. Slaba je i promocija zanata, koji se ne prikazuju kao uspešne i poželjne profesije. Ono što možemo da zaključimo je da zanati nisu automatizovani i digitalizovani, pa deluju "zastarelo" u poređenju sa ostalim strukama. Možemo da zaključimo da učenici ređe dobijaju stipendije i često ne vide šta nakon školovanja, jer niko nije uradio belu knjigu o zanatima, zaključuje se u saopštenju.
