Maša je medicinsko čudo! Imala je karcinom dojke, materice, pluća i čak 37 metastazi na mozgu! Lekari su joj nisu davali više od 6 nedelja života, a onda...

Karcinom dojke. Karcinom raka grlića maternice. Karcinom pluća. Metastaza na kostima i jetri. I 36 metastaza na mozgu u jednom trenutku. Sve ovo, a samo jedna osoba. Maša Mehinović Draganić poreklom iz Tuzle medicinsko je čudo.

Maša je u svoj oporavak verovala svim srcem i zato danas, iako s novim borbama, ipak nasmejana i puna života za tuzlanski.ba je ispričala svoju priču.

- Dijagnoza je postavljena u mojoj 28. godini. Moj sin je tada imao godinu i tri meseca. U tom trenutku računate da ste najzdraviji i da se osećate odlično. Ja sam se stvarno tako i osećala. Kada sam tek ugledala tu kvržicu otišla sam lekaru, ali na prvom pregledu nije postavljena dijagnoza. Smatrali su da sam zdrava i da je to nešto bezazleno. Uputili su me kući, a tek nakon nekih devet meseci otkrili smo da se radi o karcinomu. Nisam se javila na vreme jer me to nije bolelo niti mučilo, pa sam taj period prolongirala dok nisam shvatila da je vreme za kontrolu - započela je svoju priču.

Dok je Mašin fokus bio usmeren na borbu sa karcinomom dojke, njeno telo je vodilo još jednu bitku.

- U tom periodu, u roku od dvije godine, otkriven mi je i karcinom grlića materice. Imala sam dva karcinoma koja nisu bila vezana jedan za drugi, bila su to dva zasebna karcinoma - pojašnjava.

Nakon uspešne operacije ginekološkog karcinoma, kroz oko šest meseci ustanovljene su metastaze na plućima i kostima, koje su bile od karcinoma dojke.

- Ginekološki karcinom je bio u fazi mirovanja i nije se više razvijao, ali karcinom dojke nije mirovao. Nakon dijagnoze metastaza na plućima i kostima, ustanovljene su i metastaze na jetri i mozgu. U jednom trenutku sam imala tačno 36 metastaza na mozgu - ističe.

Retki su oni koji se na njenom mestu ne bi predali, jer je Maša tada više imala organa napadnutih od strane raka, nego što je imala zdravih. Kaže da od karcinoma na plućima, dojci i jetri nije osećala velike bolove, ali da su metastaze na kostima i mozgu bile jedva podnošljive.

Već sam prihvatila da je moja borba doživotna. Nije to ni jedna, ni dve, ni deset godina - to je dijagnoza koju moram nositi dok sam živa.

- Najteže su mi bile metastaze na mozgu. Svi se lakše nose sa nečim što ih ne boli i ne ometa. Tako je bilo sa metastazama na plućima i jetri - nisu mi otežavale funkcionisanje. Ali metastaze na mozgu su itekako to činile. Bilo je trenutaka kada sam se pitala hoću li uspeti sve to pregurati, jer sam se osećala kao da gubim tlo pod nogama, kao da mi se zemlja ljulja. Lekari su mi tada davali da nosim i pojas preko leđa iz straha da će mi puknuti kičma prilikom koračanja zbog stanja u kakvom su bile moje kosti - priseća se.

- Kako su se nizale dijagnoze i pristizali nalazi, otkrili su da imam metastazu na dušniku. Kada su mi radili bronhoskopiju, doktori su rekli mom onkologu da ne znaju ko je ta djevojka koju je poslao - ali da neće još dugo živeti. Prognozirali su mi maksimalno šest sedmica života, jer je metastaza bila duboko u dušniku i praktično ga blokirala. Tada sam zaista imala otežano disanje, ali me to ni tada nije plašilo. Mislila sam: "Tako treba, proći će".

Ogromnu podršku imala je od svojih prijatelja. Priseća se da su oni tada na internetu pretraživali sve o njenim nalazima:

- Jednom sam se našalila s drugaricom i rekla: "Ajde izguglaj ovo moje stanje i vidi ima li iko da je preživio. Bar jedan". To je bila šala, ali ona je stvarno to počela istraživati. I kad bismo išle na kafu ili hemoterapiju, pričala bi mi o svemu što je pročitala - da mi ulepša, ali i da me informiše. Kaže: "Nema niko baš sa svim tim tvojim dijagnozama, ali ima onih koji su preživjeli". Rekoh: "Dobro, onda ću ja biti ta koju će neko jednom izguglati i pronaći kao dokaz da je moguće".

Tako je odlučila da napiše knjigu.

- Moje stanje se menjalo, bolest se širila, ali motiv je ostao. Kada knjiga izađe, neko će je pročitati i shvatiti da ni najteže dijagnoze ne znače kraj. Planiram da je završim do kraja septembra, ako Bog da. Verujem da je 2026. moja godina - i da će tada knjiga ugledati svetlo dana - kaže dodajući da je poruka svima - budite pozitivni.

- Zvuči kao floskula, ali nije. I zapamtite uvek posle svakog dna se ide na vrh. Tako da budite sigurne da ako ste sad na dnu za veoma kratak vremenski period možete biti na vrhu - zaključuje Maša. 

Maša kaže da danas, nakon 10 godina borbe može reći da se uspešno izborila sa svime. Istina, i dalje postoje određene poteškoće jer je nedavno saznala i za novu dijagnozu, ali čvrsto vjeruje da će ishod biti pozitivan jer nakon svega što je prošla, drugu opciju ne prihvata.

- Trenutno vodim borbu sa sinusima. U maksilarnom sinusu se stvorila promena koju nazivaju tumorom. To ne mora biti maligno, ali moram prihvatiti da postoji i ta mogućnost. Živim u uverenju da će to biti benigno - optimistična je Maša koja je uistinu inspiracija i pokazatelj da čuda postoje, ali da bi se desila, morate verovati u njih. Maša je u svoje čudo vjerovala svim srcem.

(Kurir.rs/Tuzlanski.ba)