Srbija ima 6,7 miliona stanovnika, a i veliku dijasporu: Za život ovih 5 dečaka nedostaje 175.000 poruka! Da li ćemo čekati da ostanu nepokretni i umru mladi?!
Da li će ovi dečaci imati iole dostojanstven život i biti na nogama zavisi isključivo od nas i 175.000 SMS poruka, koliko još nedostaje da krenu put Poljske po spas!
Srbija, po popisu stanovništva, ima oko 6,7 miliona stanovnika. Dakle, svaki 38. građanin ove zemlje ako pošalje po jednu poruku dečaci će imati lek! A koliko naših ljudi tek ima u dijaspori, koji nisu na popisu stanovništva...
Kako deca ne bi ostala potpuno vezana za invalidska kolica, koja im i sada pomažu, i što je najvažnije da ne bi preminuli, moramo da pomognemo! Jer Dišenova mišićna distrofija ne čeka! Uzima dete malo pomalo, stavlja ga u invalidska kolica, crpe mu život i na kraju ga i uzima u mladim godinama. Od života i sigurnog koraka ovu deci deli naša dobra volja i humanost, jer drugog načina nema da dođu do inovativne terapije koja zaustavlja progesiju ove retke i teške genske bolesti. Kad jednom ostanu bez hoda, povratka nema. Sudbina i život Dušana, Nemanje, Vanje, Danka i Dušana zavisi od 300.000 dolara i nas!
Jelenu Palurović život je stavio pred brojne izazove. Samohrana je majka, koja je od Nemanjinih malih nogu videla da nešto nije u redu. Taj hod, penjanje uz stepenice, čučnjevi bili su drugačiji. Ali doktori su je ubeđivali da je sve to normalno. Strašna dijagnoza je zato zakasnila - Nemanja je povratno gubio mišiće i hod. Danas ga ova krhka žena svakodnevno nosi dva sprata uz i niz stepenice jer u zgradi nemaju lift.
- Trenutno smo na 83% od ukupne sume za svu petoricu dečaka, nedostaje nam oko 300.000 dolara, što je oko 175.000 poruka. Uslov je da se skupi novac za svu petoricu, ne može da sada idu dvojica ili trojica za novac koji je prikupljen, nego mora baš cela suma da se skupi da bi svi otišli zajedno na lečenje u Poljsku. I zato je važno da što pre skupimo novac, svaki dan je dragocen za svakog od njih - kaže nam Jelena i dodaje:
- Kod Nemanje (12) je progresija mnogo, mnogo velika. Za godinu dana to je totalno otišlo unazad i pored svih vežbi, istezanja, terapija. Bolest uzima svoje. On jedva da može napraviti nekoliko koraka. I to što uspe, to je zahvaljući operaciji koju je nedavno imao. Inače, svaka operacija za njih je opasna, zbog uvođenja u anesteziju, uvek je prisutna doza rizika. Ali, i pored svega, odlučila sam da ode na operaciju Ahilovih tetiva, jer je bio potpuno na prstima. Uspeli smo da izvučemo Ahilove tetive, ali opet i to je ništa bez pravog leka. Niko ne može reći da li će proći još nedelju dana, mesec pre nego što potpuno prestane da hoda. Lek po koji idu prima se jednom, a potom se prate u Srbiji.
Dakle, budite jedan od svakog 38. stanovnika Srbije. Životi dece zavise od nas!
