Silavana je jedina usvojiteljka u Srbiji koja se odlučila na ovaj potez i tako srušila sve predrasude "Pitali su me koliko će da živi, koliko para uzimam"
U Srbiji, prema zvaničnoj statistici, najmanje 309 dece čeka na usvajanje. Dok mnoga od njih detinjstvo provode bez roditeljskog oslonca, u ustanovama poput one u Zvečanskoj, mali broj njih dobije šansu za život u starateljskoj porodici. Takav put prošao je i Mihajlo Pavić, danas uspešan voditelj i medijska ličnost, a nekada dečak bez roditelja.
- Moji roditelji su se jako rano razišli, živeo sam sa mamom i bakom. Mama je umrla kada sam imao sedam godina. Nekoliko godina kasnije izgubio sam i baku. Kumovi su preuzeli brigu o meni, ali im je kasnije oduzeto starateljstvo - ispričao je Mihajlo.
Kratko je boravio kod sestre, a potom završio u Zvečanskoj.
- To je za mene bio najveći izazov i najveći strah. Kao dete koje je želelo porodično okrilje i ljubav, to je bio ogroman korak - rekao je Pavić.
Iako su okolnosti bile teške, Mihajlo je odlučio da se osamostali, ulažući u obrazovanje i lični razvoj.
- Imao sam sreću da su me okruživali divni prijatelji i njihovi roditelji koji su postali i moji. Iako sam izgubio biološku porodicu, stekao sam izabrane porodice - rekao je i dodao da su neke situacije ipak bile izuzetno teške:
- Najteže je kad legneš uveče i shvatiš da si sam. Kada imaš roditelje, koliko god problem bio težak, kada ga podeliš s njima, deo tereta nestane.
Tokom odrastanja izgubio je kontakt sa starateljskom porodicom.
- Odnosi su postali komplikovani, to nas je udaljilo. Ali sam ostao u kontaktu sa svim drugim ljudima koji su me vaspitavali i pružali podršku i ljubav. To je moja izabrana porodica - rekao je.
Gledaoci jutarnjeg programa Kurir televizije "Redakcija" imali su priliku da čuju i priču prve žene u Srbiji koja je usvojila dete sa Daunovim sindromom.
- To je nešto najlepše što mi se desilo. 2012. godine sam odlučila da posetim Zvečansku. Taj susret se pretvorio u veliki trenutak budućnosti - rekla je Silvana Veselinović, usvojiteljka
Prvi susret bio je presudan.
- Ja sam živela bez roditelja. Oduvek sam želela da, kada budem imala uslove, osvojim neko dete. Taj zagrljaj je probudio emocije u meni da je odmah povedem kući i budem joj majka - objasnila je.
Ipak, put do usvajanja nije bio lak.
- Proces je trajao četiri godine. Imala sam veliku podršku Centra za socijalni rad u Jagodini, ali pošto je devojčica iz Negotina, a bila smeštena u Beogradu, bilo je potrebno uključiti tri centra. Bilo je veoma komplikovano - rekla je.
Ali okolina nije uvek bila blagonaklona.
- Bilo je glupih i primitivnih pitanja: "Šta će ti takvo dete? Koliko će da živi? Koliko para uzimaš?" Nisam uzela ni dinar. To je moje dete. Ja sam njena majka, zakonski i srcem, i to što nisam biološki ništa ne menja - naglasila je.
Na pitanje šta ju je najviše plašilo, a šta motivisalo, odgovorila je:
- Ljubav je pokretač svega. Njena ljubav mi je dala snagu da nastavim. Bila je bolesna, imala je leukemiju. Morala sam da prođem kroz razne edukacije, borbe, sve. Mislim da bi procedura usvajanja trebalo da se pojednostavi da bi ljudi bili motivisani da usvajaju decu.
Psiholog Željko Mašović objasnio je kako proces usvajanja može uticati na samo dete koje ulazi u novi dom:
- Najteži segment je taj što se dete pita šta je ono uradilo da je ostavljeno? Mihajlo je napravio svoju porodicu od prijatelja, to je odlična priča. postoji haos u glavi koji imamo prirodno, pa onda puta tri, kada je ovakva situacija.
Iz Savetovališta za usvajanje dece odgovorili su sa kojim pitanjima i zahtevima potencijalnih usvojitelja se najčešće susreću:
- Najkorisnija pomoć se pokazala pomoć psihologa. Javljaju se ljudi koji žele da čuju iskustva drugih. To je strana koja se pokazala kao korisna. Kada se nađeš sa nekim ko ima iskustva i ko će moći da ti ispriča svoje poteškoće, lakše je. Kada se završi proces usvajanja, to nije kraj, tad atek počinje, pitanja se javljaju - rekla je Marijana Arizanović.
Govorila je detaljnije o porcesu usvajanja:
- Najkomplikovanija stvar je čekanje. Takođe, imaju i određena očekivanja. Mora se otvoreno razgovarati o tome šta da očekujete, sistem postoji, ali negde se sve svodi na čekanje.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
· Reaguj