"GLAD ME JE NATERALA, IMAO SAM 13 GODINA" Siromaštvo slepa ulica do kriminala? Bivši zatvorenik: Nekadašnji kriminalci pre poslova po gradu kupe komšinici hleb
Nemaština, nepravda, gubitak, tragedije ili loše detinjstvo, kažu da su sve ovo sastavni delovi života koji svako od nas oseti do trenutka kada napuni 30 godina.
Da li ove životne okolnosti mogu pojedinca odvesti ka kriminalu, depresiji, ili odustajanja?
Na ovu temu za Kurir televiziju, da li su teške životne okolnosti uzrok ili opravdanje za kasnije životne neuspehe ili probleme, govorili su Hasan Dudić, pevač i tekstopisac, Đorđe Vasiljević Atila, bivši zatvorenik i autor knjige "Dosije Atila", Dejan Radenković, bivši funkcioner MUP-a, kao i Nataša Andonovski, specijalni pedagog.
Na pitanje kada se prvi put osetio kao da je posrnuo u životu, Vasiljević odgovara:
- Moja najstarija ćerka je imala 7 godina i došla je u zatvor da me poseti. Ja sam tada morao da joj kažem da je tata pogrešio, da su policajci bili u pravu. Ona nije mogla da se izbori sa tim da su policajci neko ko će joj pomoći, od koga da tražui pomoć, jer su joj policajci uhapsili tatu. Kako ona ne bi morala da ide kod psihologa i kako bi mogla da funkcioniše u svetu, morao sam da joj kažem da sam pogrešio.
On kaže da je ovo prvo razočaranje njegove ćerke gde svog oca više ne doživljava kao nepogrešivog heroja, te je on tada shvatio da je promašio sve u životu.
- Na ovaj put odvela me glad, okidač, okolina, stanje i genetska predispozicija. To najčešće vodi čoveka u zatvor.
Andonovski kaže da je bilo godina kada su mnogi bili gladni, pa iako to može da bude jedan od okidača, ipak nisu svi gladni postali kriminalci.
- Nije svako ni mogao da se bavi kriminalom, nije tako lako ući u njega ako nemate druge predispozicije. Da znaš kome da se obratiš, sve više se organizuju grupe dok su nekada oni bili sami u toj priči. Čak su i maloletna deca sve češće grupisani - kaže Andonovski.
Dudić kaže da se seća svih nemaštine jer se rodio samo 10 godina nakon Drugog svetskog rata, pa se seća i gladi, leba i masti sa alevom paprikom.
- Kao deca smo krali jabuke, voće, lubenice, prodajemo i kupujemo kilogram kobasica. To je bio praznik. Niko nas nije dirao - kaže Dudić
Radenković navodi da sirmaštvo nije jedino što nas tera u kriminal, ali kaže i da svako vreme donosi sopstveni vid kriminala, te su ljudi iz siromašnih sredina u borbi da žive bolje teže ka kriminalu.
- Ne bih rekao da se regrutuju samo ljudi iz siromašnijih pozadina, nešto i svojom voljom radi boljeg života, postoje i ljudi iz dobrostojećih porodica koji su odlučili da krenu putem kriminala. U pitanju je samo to što siromašniji ljudi prolaze mnogo duži put do pozicioniranja u kriminalnom miljeu - kaže Radenković.
On dodaje da su oragnizovane grupe upravo i nastale zato što pojedinci imaju socijalni status i regrutuju siromašnije kako bi izvršavali krivična dela.
Voditeljka Jovana Grgurević je istakla da je glavno pitanje emisije moralna pozadina iza kriminala, odnosno da li je bolji čovek onaj koji se bavi nečim nezakonitom, od onih koji se bave poslovima u okviru zakona koji prosečnom čoveku nanose mnogo više štete, navodeći za primer javne izvršitelje.
- Da treba da pružim obe ruke Atili ili javnom izvršitelju, pružila bih Atili - kaže voditeljka.
Atila se onda i sam osvrnuo na svoj moralni kodeks i kako kaže, drugačiju generaciju kriminalaca iz koje on potiče:
- Najveću štetu ovoj planeti nanose političari. Ja sam iz one generacije nekadašnjih kriminalaca koji ustanu ujutru i treba da urade nešto, ako je baka Milka sa druog sprata rekla da joj treba hleb, ja odem i kupim joj hleb. Onda svratim kod Zorice da istresem tepihe, a onda bacim đubre Smilji. Tako su me naučili baba, deda i komšije - kaže Atila.
On kaže da se današnjoj deci previše popušta uz fraze "to je faza", dok su kod njega postojale samo dve faze:
- Ili si dobar, ili nisi dobar. Ako nisi dobar postavlja se samo pitanje ko te bije, otac ili komšija, ko te prvi dohvati. Brzo naučiš da moraš da budeš fin, da pštuješ starije, javiš se, pomogneš ako neko padne. Baka Milku smo prevodili preko ulice jer je slepa - kaže Atila.
Atila kaže da je ušao u kriminal kada je stojeći u redu za pakete pomoći primetio kriminalce kako prolaze, onda je bacio ranac i izašao iz reda.
- Otišao sam u kraju kod čoveka kod koga sam znao da mogu da uzmem pištolj. Imao sam 13 i po godina u tom trenutku. Nisam se tresao kada sam držao pištolj, tresao sam se dva i po časa kasnije. Išao sam ka Đermu razmišljajući da li da ukradem hamburger, ili pare za hamburger. Ušao sam u zlataru i tražio od žene lanac. Ona je počela da vadi pare, ostalo zlato, ja sam rekao ne, hoći samo lanac. Stavio sam ga oko vrata i otišao do Slavije. Tamo staje čovek u džipu i kaže "lep ti je lanac". Ja sav važan sa 13 i po godina, a on mi kaže "taj si uzeo iz moje zlatare, eto ti ga na poklon, ali nemoj više da dolaziš kod mene". Tada sam se tresao. Da me tada izlupao ili prijavio, ja bih možda stao - kaže Atila.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
