"SVAKA SEKUNDA JE VAŽNA" Zbog tropskih vrućina ljudi svaki dan kolapsiraju na ulici - Evo kako da pomognete
Leto je tek počelo, a toplotni talas nas je već pošteno izmorio. Svi se nadamo kratkom predahu koji se najavljuje od sutra.
Koliko visoku temperaturu možemo da podnesemo, postoji li granica posle koje ljudski organizam teško izdržava ekstremne vrućine i kako da se zaštitimo kada do te granice dođemo?
Na ovu temu za Kurir televiziju govorili su Violeta Nikolić iz Hitne pomoći, doktor Svetlana Stanišić, stručnjak za ishranu, psiholog Marija Milenković i kardiolog doktor Goran Popović.
- Uobičajena je slika u svakodnevnoj dnevnoj smeni da zatičemo kolapse i padove na ulicama, radnom mestu, autobusima i stanovima. Mi smo ti koji prvi dođu kada organizam otkaže i kada treba da reagujemo bez mnogo oklevanja i priče, jer je svaki minut, pa i sekund presudni - kaže Nikolić.
Ona kaže da zbog izuzetno visokih temperatura dolazi i do sunčanica, pa i toplotnih udara:
- Kolapsi su najbezazleniji i najčešći. Podrazumevaju pad pritiska, slab dotok kiseonika u mozak, pacijent se oseća kao da će pasti, javljaju se omaglice i mrak pred očima. Kada se osete ti simptomi, morate sesti kako ne bi došlo do posledničkih padova i komplikacija.
Nikolić kaže da ukoliko zateknemo osobu sa ovim poteškoćama, treba je postaviti u ležeći položaj, hidrirati vodom, blago uzdići noge, pa sačekati da se isprati stanje pacijenta i u slučaju pogoršanja u vidu grčenja mišića i gubitka svesti pozvati Hitnu pomoć.
- Osnovni savet je ne paničiti. Znate po sebi kako podnosite vrućinu, neki je podnose bolje, neki lošije, i po tome se treba i upravljati. Mi svima savetujemo da ukoliko ne moraju, ne izlaze napolje u najtoplijem delu dana. Međutim, to nije moguće za ljude koji moraju da odlaze i da se vraćaju sa posla, pa je onda savet poneti vodu i hodati u hladu - kaže Popović.
Popović dalje objašnjava da treba jeste lako varljivu hranu, a kao kardiolog savetuje da se ljudi drže svoje terapije i ne koriguju je bez konsultacije sa lekarom.
- Ako iz previše klimatizovanog prostora izađete na sunce ili sednete u pregrejani automobil, naravno da dolazi do pada pritiska. Onda dolazi i do brzog rada srca, nekada aritmije. To treba izbeći. Ako vam je automobil ceo dan na Suncu, ne sedajte odmah, otvorite i rashladite. U automobilu je sigurno preko 50 stepeni - kaže Popović.
Milenković kaže da se meteropatija javljala godinama unazad, te da vreme jako utiče na psihološko stanje:
- Napade panike ne izaziva samo kišovito vreme, visoka ili niska temperatura. To su samo okidači, a prva pomoć je da naučimo da se opustimo, relaksiramo, a disanje je najbitnije - kaže Milenković.
Stanišić kaže da je apetit iz više razloga smanjen leti, ali da treba obratiti pažnju na unos proteina:
- Ako želite lakšu hranu, uzmite niskomasne jogurte i ribu. Naročito starija populacija, jer njima treba više proteina, ali i žene, čak i da žele da smršaju ne smeju da zaborave na protein.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
