Stao sam na stenu, raširio ruke, skočio u vodu... Već 10 godina sam u invalidskim kolicima! Bolna ispovest Stefana koji je na letovanju u Grčkoj povredio kičmu!

Kažu da život može da se promeni preko noći, ali istina je da se to može desiti i u samo jednom trenu! Sve što je juče bilo, danas nije, a to je, nažalost, shavtio i jedan Stefan, koji je tokom letovanja u Grčkoj sa porodicom, skočio sa stene sa koje je skakao bezbroj puta do tada i - završio u invalidskim kolicima.

- Letovao sam u Grčkoj sa roditeljima i sestrom. Jedno jutro sestra i ja odlučili smo da odemo do dokova da se uslikamo. Inače, u tom mestu smo letovali ranije sigurno desetak puta tako da mi je bilo dobro poznato, kao i taj dok sa kog sam skočio u vodu. Tu sam skakao godinama pre toga i tog dana sam hteo da me sestra uslika dok skačem, da ovekovečimo taj trenutak i da potom odemo na plažu. Međutim, to je trenutak kada se desio taj kobni skok. Normalno sam skočio - rukama ispred glave. Imam čak i sliku na kojoj se vidi da sam pravilno skočio. Probio sam rukama vodu, ali se posle toga ničega ne sećam. Prvo čega se sećam je da otvaram oči, da sam u vodi... Plutam glavom na dole, ali ne mogu da se pomerim - priča Stefan.

- To je bio najgori trenutak," kaže Stefan. "Borite se za život, a ne možete ni da pozovete pomoć."

Srećom, bio je sa sestrom. U početku je mislila da Stefan samo roni, ali kada je primetila da nešto nije u redu, pozvala je pomoć. Ubrzo je jedan muškarac priskočio, izvukao Stefana na obalu i hitna pomoć ga je brzo prevezla u bolnicu u Solunu. Tamo mu je postavljena dijagnoza - kvadriplegija C5-C6, nepotpuno oštećenje kičmene moždine.

Bitka za operaciju i rani oporavak

Lekari su naglasili da operacija mora da se obavi u roku od 24 sata. Porodica je uspela da organizuje transport u Srbiju, gde je Stefan hospitalizovan. Međutim, u jednoj bolnici, umesto hitne operacije, primenjena je halo trakcija. Metalni obruč sa šrafovima fiksiran je na njegovu glavu, uz teg koji je vukao vrat u nadi da će doći do dekompresije pršljenova.

- To je bila prva velika greška," priznaje Stefan. "Halo trakcija se više gotovo nigde u svetu ne koristi. Kod mene nije donela nikakav napredak - kaže on.

Mesec dana kasnije, prebačen je na rehabilitaciju, gde je počela njegova prava borba - ponovo je učio da sedi, koristi kolica, i pre svega, da se fizički i psihički nosi sa novom stvarnošću.

- U početku imate 10 odsto mišićne snage. Nije lako ni psihički ni fizički, ali to su stvari koje jednostavno morate prevazići. U prvih tri do šest meseci je jako bitno da ostanete pozitivni i da trenirate što više - da ustajete da se krećete i da što više stvari radite sami, da se osamostaljujete što pre, jer ako možete rukama, vi možete da uradite 90 odsto stvari. Znači, lako je reći nekome: "Hej, dodaj mi ovo", ali ako ti možeš da sedneš u kolica i da odeš po to i uzmeš, veruj mi - oseća ćeš se mnogo bolje - kaže on.

Stefan je naporno radio da ojača ruke. 

- Ruke vam omogućuju da se prebacite na krevet, na kolica, da dohvatite nešto, da vozite auto, da jedete, pijete, obavljate higijenu. Jednostavno, ruke su vam sve! - kaže.

Godinama kasnije - konačno operacija

Stefan je inače posle pet godina uradio magnetnu rezonancu na jednoj privatnoj klinici gde su rezultati pokazali su da pršljen koji je izazvao povredu nikada nije vraćen na mesto. Operacija je konačno izvedena - u kičmu mu je ugrađena titanijumska pločica koja povezuje četvrti, peti i šesti vratni pršljen. Od tada vrat mu je u pravilnom položaju. 

- Da sam bio operisan odmah, oporavak bi bio verovatno mnogo uspešniji. Ali sada - nema nazad. Kičma je stabilizovana i ima prostora za regeneraciju - kaže on.

Poruka za kraj: život se nastavlja

Stefan je u snimku objasnio da se nada da će njegova priča pomoći onima koji se trenutno suočavaju s povredama. Njegova poruka je jasna, iskrena i snažana:

- Želeo sam ovo da vam približim i da vam kažem šta vas čeka i da nije sve tako crno, da postoji život i posle toga i da se i sa ovakvim povredama živi. I dalje možete raditi 90 odsto stvari koje ste radili i pre, jedino što neke možda malo sporije, ali najvažnije je to da ste sačuvali glavu. Bitno je da ostanete mentalno jaki!