KNEZ MILOŠ U CARIGRADU: Prvi odlazak vladara slobodne srpske države na noge turskom caru

U periodu od 1830. godine, kad je Srbija praktično počela da postoji kao država - sultanovim hatišerifom dobila je autonomiju - pa do 1922, u kojoj je u Turskoj zbačen s prestola poslednji sultan, osam puta su se naši vladari susretali s turskim carem.

Prilikom ovog poslednjeg susreta sultan je kralja Srbije, koja je tada bila nezavisna država, dočekao i pozdravio na železničkoj stanici, kojom prilikom su se rukovali.

Knez Miloš, kad je dolazio, u znak poštovanja i odanosti Mahmutu II poljubio je nogu.
Miloš je na put u Carigrad pošao pre tačno 190 godina, 19. jula 1835.

Nevičan diplomatiji

Do posete je došlo, govoreći rečnikom savremene diplomatije, na inicijativu iz Carigrada.

Knez je prvo bio pozvan 1833. godine, ali je na savet s ruskog dvora odlazak izbegao, jer su u toku bili pregovori o statusu Srbije i uređenju finesa u odnosima s Turskom, pa se Petrograd bojao da Miloš svojim prisustvom, tašt kakav je bio i ne mnogo vičan diplomatiji, ne pokvari već dogovoreno.

Takav strah od Miloševih ispada bio je prisutan i 1835. godine.

Mirjana Marinković u „Srpskom nasleđu“ (1998) pisala je:

- Među kneževim savetnicima iskristalisala su se dva mišljenja; jedni su verovali da će knjaz posetom glavnom gradu (Carigradu) ojačati kako svoj lični ugled tako i prestiž i ugled Kneževine Srbije. Drugi, mudriji, kako je smatrao knežev lekar Bartolomeo Kunibert, poput Dimitrija Davidovića, izražavali su bojazan da bi knjaz svojom neukošću u stvarima više i suptilnije prirode mogao narušiti sopstveni ugled i reputaciju. Sudeći po toku i ishodu knjaževe posete Carigradu, mišljenja smo da su u pravu bili i jedni i drugi.

Polazak iz Požarevca

Srpski knez u Carigrad je pošao iz svog doma u Požarevcu, vodeći svitu od šezdesetak uglednika. Ispraćen je svečano.
U zoru na dan polaska, piše Zorica Janković u knjizi „Caru na divan - susreti srpskih vladara i turskih sultana“, oglasilo se 17 topova sa po tri plotuna da najave važan događaj, a potom se narod okupio da vladaru poželi srećan put. Sve do Golupca, udaljenog pedesetak kilometara, Miloša Obrenovića je pratila povorka od 50 kola s familijom, uglednim građanima, činovnicima i sveštenicima, predvođena četom konjice s vojnom muzikom.

U Golupcu se ukrcao na brod i tog prvog dana plovio do Poreča, grada na Dunavu koji se nalazio nizvodno odmah ispod današnjeg Donjeg Milanovca. Sutradan je prešao etapu do Adakalea, sada potopljenog ostrva ispod Tekije...

U Vidinu su mu Turci 22. jula priredili svečani doček, a sultan mu je poslao svog ličnog izaslanika da ga doprati do Carigrada.
- Doček kojim je čestiti Husein-paša našeg svjetlog knjaza počastvovao prevazilazi svako opisanije - pisao je Sima Milutinović Sarajlija u izveštaju u „Novinama srpskim“.

U Carigrad su, uz zadržavanje u Ruščuku i Varni, knez Miloš i njegova pratnja stigli tačno nakon tri nedelje od polaska, 5. avgusta u sumrak, pred akšam...

Miloša su na obali, pojući crkvene pesme, dočekali episkopi, sveštenici i narod i dopratili ga do crkve, gde je odstojao na službi, a potom se uputio u palatu vidinskog vezira Husein-paše, koju mu je ovaj stavio na raspolaganje dok je u Carigradu. Husein-paša, Milošev prijatelj, bio je bogat čovek, a palata raskošna...

Spavanje na patosu

Aleksa Simić, narodni prvak i Milošev ministar finansija, beleži ovo:

- Knjaz Miloš zovne mene i kaže mi da mi ne sedimo i ne spavamo na minderlucima, nego dole na patosu, zastrtom ćilimom, te da se minderluci ne kvare... Ja mu odgovorim da je ova prostirka nameštena samo zato da mi na njoj sedimo i spavamo, a ako se mi budemo od toga ustezali i ne smeli je upotrebljavati, reći ćedu nam Carigrađani da smo toliko prosti da ne smemo ni na prostirku da sednemo. On na to ućuti i mi prostirku upotrebljavasmo baš kanda smo pravi Carigrađani i kao da nam je takva i kod kuće ostala.

Dok je čekao audijenciju kod sultana, Miloš je imao nekoliko susreta s turskim velikodostojnicima i sa ambasadorima evropskih sila. Bio je zvanično primljen i kod velikog vezira, drugog čoveka u carstvu, predsednika vlade.

Aleksa Simić opisuje nevolje naše delegacije s Milošem:

- Tu su ih čekali konji za celu pratnju. Ali knjaz Miloš, hoteći pokazati svetu koliko on uzvišen stoji nad svojom svitom, ne dade njima jahati, nego zapovedi da za njim peške idu. Od kapije do Porte (vlade, prim. nov.) ima najmanje pola sata, a k tome je velika uzbrdica, pa kad Miloš sa siliktarem dospe do Velike porte, nije mogao izaći pred vezira, već je svitu morao čekati na basamcima. Veliki vezir bi izvešten da je Miloš stigao, i šta čeka, i gdi čeka. Naravno da je kod velikog vezira smeha i podsmeha bilo na pamet Miloševu što napolju na basamcima dreždi.

Srpskom knezu najzad je, za u tri po podne 16. avgusta, jedanaestog dana po prispeću u Carigrad, zakazan prijem kod sultana.

Ljubljenje noge

Miloš je za prijem kod turskog cara obukao srpsku generalsku uniformu i zakitio se ruskim i turskim ordenom, a na glavu je stavio fes.
Srpska delegacija ispred palate prošla je pored puka carske garde i muzike, a potom su, po protokolu, ostavili sablje i pošli kroz hodnike raskošnog dvora. Uz Miloša bilo je još 12 uglednih Srba.

Sultan ih je dočekao sedeći na kanabetu i ljubazno, dva puta, pozdravio: „Miloš-beg, dobro došao!“

Miloš se tri puta naklonio i prišao da mu poljubi nogu. Protokol odrešuje da se sultanu, kad sedi, ljubi koleno umesto papuče, a hroničari beleže da je Mahmut II voleo da se prenemaže i da kao sprečava goste da mu na taj način izražavaju poštovanje...

Miloš je tada izrekao pripremljenu besedu (na srpskom, pa su je prevodili), a sultan je uzvratio s nekoliko ljubaznih rečenica, posle čega je Milošu uručio orden sa svojom slikom iskićen briljantima, sablju takođe ukrašenu draguljima, a dva ađutanta preko ramena su mu prebacila ogrtač izvezen zlatom i s kopčom sa dragim kamenjem.

Knez se opet spustio na kolena i sultanu opet celivao nogu, pa uzvratio darovima, od kojih je najvrednija bila zlatna čaša ukrašena dijamantima, na kojoj je bilo ispisano „U zdravlje sultana Mahmuta II“.

Milošu je bilo važno da narod u Srbiji što pre sazna za poštovanje koje mu je ukazao sultan, pa je već 19. avgusta poslao u Kragujevac svog ađutanta. On je stigao posle šest dana i javno pročitao izveštaj pred činovnicima i narodom, što je propraćeno narodnim veseljem.
Miloš se u Carigradu zadržao do 14. oktobra i za to vreme još tri puta bio primljen kod sultana Mahmuta II. Bio je pozivan i na diplomatske balove, ali i na razgovore u strana diplomatska poslanstva.

Sve to je, uz pažnju koju mu je ukazivao sultan, ojačalo njegov ugled i uticaj kako među turskim i evropskim diplomatama, tako i u srpskom narodu.

Zataškan slučaj

- Knjaz Miloš na ovom putu - pisao je Aleksa Simić u svojim „Sećanjima“ - preduzeo je sebi sistemu da se još više uznese nad nama u tuđinstvu kako bi on svetlio kao sunce, a mi svi izgledali sprama njega kao crvi po prašini.

Ali Miloš je u Carigradu postigao i nekoliko pobeda za Srbiju. Odbio je zahteve da se Turcima dodeli zemljište za obradu izvan gradova, što je olakšalo docnije njihovo proterivanje. Uspeo je da od Porte dobije dva fermana o slobodnoj trgovini solju iz Vlaške i Moldavije. Odbio je i nastojanja da se srpski danak poveća za 1.000 kesa dukata. Na kraju, uspeo je da uz pomoć svojih prijatelja u turskoj administraciji zbaci carigradskog patrijarha Konstantina, neprijatelja Srba.

Miloš je izdejstvovao i sultanov ferman kojim se Srbiji odobrava zastava: istina, bila je drugačija od one iz Sretenjskog ustava. Umesto crveno-belo-plave, određena je crveno-plavo-bela trobojka s vodoravnim poljima. Grb nije pomenut.

Bogato darovan - sultan mu je, između ostalog, poklonio punokrvnog arapskog konja s punom opremom, naravno, ukrašenom draguljima, i šest topova - Miloš se vratio u Srbiju, ovog puta kopnom preko Bugarske i Rumunije, u raskošnoj kočiji koju mu je poslao sultan. U putu ih je stigla zima, probijali su se kroz mećavu, a u Požarevac je stigao 16. novembra.

Aleksa Simić beleži da Miloš ni u Carigradu nije krio svoju pohotu. Kupio je dve Čerkeskinje od 13 do 14 godina i jednu stariju Grkinju, koju je, kad je zadovoljio strast, udao za svog ađutanta, istog onog kojeg je slao u Kragujevac. A Čerkeskinjama je promenio imena u Danica i Anica i obučene u mušku odeću poslao pre svog povratka u Srbiju. U Carigradu se zbog ovoga, kad se pročulo, piše Aleksić, digla velika galama, Turci i paše bili su ljuti, ali je sultan odbranio Miloša i slučaj je zataškan...

Prvi odlazak vladara slobodne srpske države na noge turskom caru

Miloš je tada postigao i nekoliko pobeda za Srbiju. Odbio je zahteve da se Turcima dodeli zemljište za obradu izvan gradova. Odbio je i nastojanja da se srpski danak poveća za 1.000 kesa dukata. Od Porte je dobio dva fermana o slobodnoj trgovini solju iz Vlaške i Moldavije. Uspeo je da uz pomoć svojih prijatelja u turskoj administraciji zbaci carigradskog patrijarha Konstantina

Momčilo Petrović