OVO JE MOŽDA NAJJAČI TROPSKI TALAS DO SAD, VRUĆINA PRŽI MOZAK! Kako toplota utiče na građane? Zbog vreline mnogi osećaju ove simptome, evo šta treba da radite
Toplotni talas s dugim vrelim danima u nizu nema samo fizički uticaj na zdravlje ljudi već toplota snažno utiče i na našu psihičku dobrobit. Psiholozi upozoravaju da su stres, razdražljivost, nervoza i problemi s koncentracijom letnja svakodnevica, jer kakotemperature rastu mnogi građani ne osećaju samo neprijatnost već i znatne promene u svom mentalnom stanju.
Dok Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) najavljuje kulminaciju toplotnog talasa do subote, psiholozi kažu da trenutne vrućine dodatno podstiču stres, nervozu, a kod pojedinih osoba i agresiju.
- Toplotni talas koji je zahvatio našu zemlju očekuje se do subote, uz najvišu dnevnu temperaturu od 35 do 40 stepeni, u petak i subotu lokalno i do 42 stepena, a najizraženiji će biti na jugu i istoku Srbije. U subotu na severu i zapadu promenljivo oblačno, ponegde s kratkotrajnom kišom ili pljuskom s grmljavinom. U nedelju osveženje s kišom, pljuskovima i grmljavinom u svim krajevima, uz izraženiji pad temperature - navodi RHMZ i dodaje da će početkom naredne sedmice biti promenljivo nestabilno i malo svežije s lokalnom pojavom padavina.
Tokom leta češći sukobi i incidenti
Psiholog Nađa Tulić potvrđuje za Kurir da vrućine utiču na mentalno zdravlje i ističe da postoje naučne studije koje dokazuju da je povećana razdražljivost i agresivnost kod ljudi tokom velikih vrućina i da su tokom leta češći sukobi i incidenti nego zimi.
- Kad govorimo o kategorijama ljudi koji imaju te poteškoće, kod njih dolazi do pogoršanja stanja jer presija postaje izraženija zbog vrućine. Mnoge osobe zbog toplote ne mogu da spavaju. San često utiče na sve to jer se emocionalna stabilnost odnosno nestabilnost javlja kad nismo u stanju da donosimo odluke, opada nam koncentracija, fokus, pa i pamćenje. To je lančana reakcija. Jasno je da vrućine fizički iscrpljuju, ali izazivaju i mentalnu iscrpljenost - naglašava Tulićeva i savetuje:
- Neophodno je da se dosta hidriramo, da jedemo što laganiju hranu, da što više budemo u rashlađenim prostorijama, a što manje na suncu. Takođe, ako je moguće i spavati uz klimatizaciju ili ventilator i ono najvažnije - ljudi treba da budu mudri i da ne ulaze u konfliktne situacije. U krajnoj distanci obavezno potražiti stručnu pomoć.
Bojana Šlajmer, psiholog, precizira da same vrućine neće dovesti do negativnog socijalnog akta, već da je to sama ličnost.
- Vrućine su te koje podstiču već postojeće stanje. Kad pričamo o povećanoj stopi nasilja tokom leta, onda pričamo s neurobiološke strane, a centar za termoregulaciju se nalazi u hipotalamusu, utiče na hipofizu, potom nadbubrežnu žlezdu, gde se luče hormoni stresa kortizon i kortizol, a to utiče na dopamin, koji inače reguliše impulsivno ponašanje - pojasnila je Šlajmerova za Kurir televiziju.
Kako se zaštititi od vrućina
- Nosite svetlju odeću od laganih materijala
- Redovno se hidrirajte, pijte jednu čašu vode na 20 minuta u ustaljenom ritmu
- Teže kućne poslove obavljajte ujutru ili uveče
- Bez preke potrebe ne napuštajte klimatizovani prostor
- Jedite lagane obroke
- Na svaku pojavu konfuznosti, nesvestice, izrazito tople i suve kože potražite hitnu lekarsku pomoć
