KRISTINA JE ŽENA LAVLJEG SRCA! Doktori je savetuju da uspori, a ona trči na sve strane: "Kada je meni trebalo, Srbija mi je pomogla, sada ja pomažem drugima"
Kristina Ioanou Milenković (28) bukvalno svi u Leskovcu znaju kao hrabru ženu velikog srca, a ovih dana može se videti po selima koja su pre desetak dana stradala u požarima u Toplici. Ona je humanitarac koji neumorno trči i donosi pomoć svima kojima je potrebna. I kako kaže, radiće to uvek.
- Već pet godina se bavim humanitarnim radom, a prošle godine je i Srbija meni pomogla, kada sam morala na dve hitne operacije zbog tumora. Ljudi su prikupljali novac za moje lečenje. Trenutno sam na imunološkoj terapiji i biće to dobro. Doktori mi kažu da malo usporim, ali ja ne mogu. I meni su ljudi pomogli kada je bilo potrebno, a nisam toliko slaba i mogu da izdržim da idem na teren - objašnjava ova žena, majka dvoje male dece.
Dodaje da ogromnu podršku ima od svog supruga Žarka koji je ili vozi da uruči pomoć, ili čuva decu dok je ona na terenu.
- Vidite, ljudi su humani, hoće da daju i do sada sam uvek nailazila na odličan odziv. Niko od nas nema previše, ali svi od srca daju ono što imaju. Mene posebno nakon operacija i hemioterapija ispunjava srećom kada odem negde i pomognem nekom u bilo čemu - iskrena je naša sagovornica.
Nikada se ne žali, iako ima metastaze trenutno na bešici, a imala je i na kostima, pa su se povukle.
- Baš ovih dana u Dubovu, Momčilovu, susrećem nesrećne ljude. Pričaju kako su izgubili kuće. Ja im kažem, važno je da ste zdravi, a kuće će opet nići - prenosi nam Kristina svoja shvatanja koja je naučila iz ličnog iskustva sa borbom koju vodi sa bolešću.
I zaista, njen život je jedna borba i za sebe i za druge. U Žitnom potoku smo je susreli kako deli pomoć. Nasmejana, pozitivna, ova mlada žena je primer velike volje i ogromne snage. Ona ne čeka, već dela i svoj život je posvetila humanitarnom radu.
- Ne bih to mogla bez moje porodice. Suprug je stub koji mi daje vetar u leđa i čuva nas sve - sigurna je ona.
Kristina je od rođena na Kipru i prvih šest godina je tamo živela, pošto joj je otac Kipranin. Nakon što se njena majka razvela, došle su u Srbiju i ona je tu ostala, sada izgradila porodicu, svoj svet humanosti i hrabo sa osmehom na licu korača kroz život. Ona živi život onako kako mnogi misle da je nemoguće: nesebično se dajući drugima.
