Određeni fakulteti pretrpeli značajan pad interesovanja! Sve kao posledica blokada - brojke su prepolovljenje, ali nekoliko njih još uvek obara rekorde
Nastavljeno je polaganje prijemnih ispita za buduće studente univerziteta u Beogradu i Novom Sadu. Na Beogradskom sajmu održani su prijemni ispiti za Elektrotehnički fakultet, Fakultet organizacionih nauka, Fakultet političkih nauka, kao i za Medicinski, Farmaceutski i Stomatološki fakultet. Ostali fakulteti ispite organizuju u sedištima svojih ustanova. Završen je i prijemni ispit na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, gde je zabeleženo veliko interesovanje.
Dok širom zemlje brucoši traže svoje mesto u akademskom svetu, u javnosti se sve češće ističe podatak o značajnom padu interesovanja za pojedine društvene smerove. Posebno su pogođeni humanistički fakulteti, koji iz godine u godinu beleže sve manji broj kandidata. O tome govori i informacija koja se pojavila u medijima, da je svega 276 budućih brucoša apliciralo za prijemni na Fakultetu političkih nauka. Međutim, fakultet je to demantovao, navodeći da se prijavilo skoro 500 studenata, a da se broj od 276 odnosi na raspoloživa mesta za upis u prvu godinu.
Pitanje da li su društvene nauke u krizi, otvoreno je za Kurir televiziju komentarisao profesor Fakulteta političkih nauka Milan Petričković.
- Očigledno je da su fakulteti koji su bili najduže u blokadama i bez nastave, sada doživeli jednu vrstu kolateralne štete. Sva tri, Političkih nauka, Filozofski i Pravni, bili su često eksponenti radikalnih oblika studentskog učešća u blokadama. Mislim da tu postoji direktna uzročno-posledična veza sa padom interesovanja. Pravi podaci će se znati po završetku upisnog roka - rekao je Petričković.
Na pitanje da li su blokade doprinele smanjenju interesovanja generalno za studiranje, profesor odgovara:
- Blokade su svakako imale posledice. Osim nesigurnosti i neizvesnosti, vreme koje je izgubljeno se ne može nadoknaditi. Mnogi studenti su izgubili posao, neki su bili apsolventi sa nekoliko ispita, neki su morali da odlože master studije, neki planirani odlazak u inostranstvo. Iako se studenti upisuju, situacija još nije raščišćena. Prijemni se održava na Beogradskom sajmu, a ne u prostorijama fakulteta. Još uvek nije jasno kako će se odvijati nastava, ni koje će mere uprava fakulteta preduzeti ako studenti, kako najavljuju, od septembra ponovo radikalizuju svoje zahteve.
O trendu rasta interesovanja za IT i prirodne nauke, profesor kaže:
- IT sektor je danas aktuelan zbog ekonomske isplativosti. Postao je i neka vrsta modnog trenda. Ali, kada je reč o humanističkim naukama, smatram da su one trenutno možda u krizi, ali da će se kroz određenu transformaciju i stabilizaciju situacije na univerzitetima, pojaviti novi talas mladih ljudi koje zanima društveni kontekst, krize, stratifikacija. Humanističke nauke imaju multidisciplinarni pristup i mogu da ponude razumevanje složenih društvenih fenomena. To može ponovo da ih učini privlačnim.
Na pitanje da li je školstvu potrebna reforma, Petričković odgovara:
- Mislim da je reforma nužna. Potrebna je redefinicija zakonske osnove, ali i preispitivanje deontoloških principa, prava, dužnosti, odgovornosti. Moraju se raščistiti i granice između univerzitetske autonomije i protivzakonitog delovanja. Ove blokade koje traju već osam meseci, formiranje plenuma i tela koja ne postoje u zakonu - sve to urušava univerzitet. Autonomija se tiče naučnog rada i nastavnih programa, ali ne i pretvaranja univerziteta u političku platformu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
· Reaguj